Naučnik Dragan Švrakić, redovni profesor Univerziteta Vašington u Sent Luisu, član je tima koji je otkrio koje grupe genetskih varijacija izazivaju jedno od najtežih oboljenja

VAŠINGTON - Šizofrenija nije jedna jedinstvena bolest, već grupa od osam različitih poremećaja, od kojih svaki ima svoje simptome, pokazalo je istraživanje naučnika sa Univerziteta Vašington u Sent Luisu, među kojima je i Srbin Dragan Švrakić.
Ovo otkriće, veruju oni, prvi je korak ka boljem dijagnostikovanju i lečenju ove teške bolesti.

Nasleđe

Poznato je da je rizik od šizofrenije nasledan u 80 odsto slučajeva, ali naučnici dosad nisu mogli da identifikuju gene koji je izazivaju. Upravo zbog toga, naučnici sa Univerziteta u Vašingtonu ispitivali su uticaj gena na više od 4.000 ljudi obolelih od šizofrenije i identifikovali skupove gena koji doprinose pojavi osam različitih klasa šizofrenije.
- Geni ne rade sami za sebe. Funkcionišu kao orkestar na koncertu i, da bismo shvatili kako rade, potrebno je shvatiti ne samo ko su članovi orkestra već i kako međusobno reaguju - kaže dr Robert Kloninger, jedan od članova tima sa Univerziteta Vašington.

Predvidivost

On i njegove kolege merili su varijacije DNK kod ljudi sa šizofrenijom i bez nje. U tom ispitivanju otkrili su da pojedine genetske varijacije pokazuju, sa sigurnošću od 95 odsto, da neko može imati šizofreniju.

- Ono što smo uradili, posle decenije frustracija na polju psihijatrijske genetike, jeste otkrivanje načina na koji geni reaguju jedni s drugima - ili je „orkestar“ u harmoniji, i to nas vodi do zdravlja, ili je dezorganizovan, pa se javljaju različite vrste šizofrenije - kaže Kloninger.

Iako individualni geni skoro da nisu povezani sa šizofrenijom, skupovi gena utiču na pojavu ovog oboljenja, i to sa sigurnošću od 70 do 100 odsto. To znači da je nemoguće da ljudi koji imaju određene skupove gena nemaju šizofreniju.

Poremećaj funkcije

- U prošlosti su naučnici uvek tragali za pojedinačnim genima koji utiču na šizofreniju. Ipak, nedostajalo im je saznanje da ti geni ne rade pojedinačno. Oni rade zajedno kako bi poremetili strukturu i funkciju mozga, a rezultat toga je bolest - rekao je dr Dragan Švrakić, profesor Univerziteta Vašington u Sent Luisu i član Srpske akademije nauka i umetnosti.

On dodaje da su, tek kad je tim uspeo da organizuje genetske varijacije i simptome pacijenata u grupi, mogli da vide da određene grupe DNK varijacija rade zajedno kako bi izazvale specifične tipove simptoma.

Zahvaljujući identifikovanju grupa genetskih varijacija i njihovom povezivanju s pacijentima, uskoro bi bilo moguće lekovima ciljati određene nervne veze koje izazivaju probleme, rekao je dr Igor Zvir, član tima naučnika sa Univerziteta Vašington.