GODIŠNJICA ROĐENJA: Cela Srbija slavi Mihajla Pupina!

BEOGRAD - Centralna proslava obeležavanja 160 godina od rođenja Mihajla Pupina održana je juče. Obeležavanjem ove godišnjice Srbija je zahvalila jednom od najvećih naučnika s ovih prostora i čoveku koji je zadužio našu zemlju kad je bilo najteže.

Mihajlo Idvorski Pupin rođen je 9. oktobra 1854. u Idvoru, a preminuo je 12. marta 1935. u Njujorku, gde je proveo veći deo života i ostvario naučnu i univerzitetsku karijeru.

Siromašni imigrant

Pupin je školovanje započeo u Idvoru i Perlezu, a nastavio u Pančevu i Pragu. Nakon očeve smrti 1874. godine prekinuo je školovanje i sa pet centi u džepu otišao u Ameriku. U novom svetu pet godina je radio kao fizički radnik, a paralelno je učio engleski, grčki i latinski jezik. Posle tri godine večernjih kurseva, 1879. upisao je studije na Kolumbija koledžu u Njujorku.

Kao najbolji student bio je oslobođen plaćanja školarine. Studije je završio 1883. sa izuzetnim uspehom iz matematike i fizike. Akademsko usavršavanje nastavio je na Kembridžu, pa na Univerzitetu u Berlinu, gde je doktorirao u oblasti fizičke hemije.

Od 1889. do 1929 bio je profesor fizičke matematike na Kolumbija univerzitetu. Pupinov najznačajniji pronalazak u svetu je poznat pod imenom Pupinova teorija (1896) kojom je rešio problem povećanja dometa prostiranja telefonskih struja.
Za autobiografsko delo „S pašnjaka do naučenjaka“, objavljeno 1923, dobio je Pulicerovu nagradu.

Pomagao maticu

Tokom Prvog svetskog rata organizovao je odlazak dobrovoljaca iz SAD u Srbiju. Ličnom imovinom garantovao je aranžmane za Kraljevinu Srbiju, čak i za kupovinu oružja za srpsku vojsku i dobrovoljce. Bio je učesnik mirovne konferencije u Parizu 1919. i pomogao je da Kraljevina SHS postigne povoljnije razgraničenje posle Velikog rata. Umro je 12. marta 1935. u Njujorku.