Tim naučnika dokazao da gen NOS1AP stvara višak belančevina, zbog čega je veza između delova mozga otežana

NJU DŽERSI - Višak proteina u mozgu izaziva abnormalnosti u moždanim strukturama i kvari veze između nervnih ćelija, zbog čega dolazi do pojave šizofrenije.

Istraživanje koje je sprovela Boni Fajerstajn, profesor sa univerziteta Ratger, pokazalo je da gen NOS1AP, inače povezan sa šizofrenijom, stvara previše proteina, zbog čega su dendriti, strukture ključne za funkcionisanje nervnog sistema, zakržljali.

Loše veze

Ona i njene kolege su, ispitujući mozak pacova, otkrili da previše proteina iz gena NOS1AP sprečava grananje moždanih ćelija i zadržava ih unutar neokorteksa.


U kontrolnoj grupi pacova, u kojoj nije bilo preterane proizvodnje proteina u mozgu, ćelijske veze razvile su se pravilno.
- Kad se mozak razvija, on uspostavlja sistem pravilnih veza kako bi se ostvarivala komunikacija između ćelija. Mi smo uočili da, kad se poveća proizvodnja proteina iz gena NOS1AP, nervne ćelije ne stižu na prave lokacije i nemaju dendrite, koji su razgranati i omogućavaju da se uspostave veze između ćelija - kaže dr Fajerstajn.

Lekovi

Iako naučnici dosad nisu uspevali da otkriju uzrok šizofrenije, više istraživanja ukazalo je na to da su određeni geni, među kojima je NOS1AP, povezani s rizikom od pojave ove teške bolesti. Tu vezu je prva otkrila genetičarka Linda Brzustovic, takođe sa univerziteta Ratger, koja već deceniju ispituje odnos tog gena i šizofrenije.
- Kako prefrontalni korteks, deo mozga koji je povezan sa šizofrenijom, sazreva tokom zrelog doba, moguće je razviti terapiju lekovima koja bi lečila šizofreniju kod osoba u adolescenciji, kada se bolest razvija i pojavljuju se prvi simptomi. Da bismo došli dotle, sledeći korak je da razvijemo bolest u laboratoriji i onda je izlečimo - kaže dr Fajerstajn.