U arhivi se nalaze i pisma koja je pisao Milevi Marić, nakon rođenja njihovog prvog deteta o njegovoj borbi sa slavom, ali i njegovom pacifizmu. Tim koji stoji iza ovog projekta planira da doda još dokumenata arhivi

Digital Einstein Papers sajt vodi čitaoce na putovanje kroz život genija Alberta Ajnštajna u periodu između 1979. i 1923. kada je napunio 44. godine.

Pišući “voljenoj dušici” Milevi, pita je za njihovu bebu Lizerl: “Da li je zdrava i da li je već počela da plače? Kakve očice ima? Na koga od nas više liči? Ko joj daje mleko? Da li je gladna? Dakle, potpuno je bez kose. Volim je mnogo, a još je nisam ni upoznao!

Može li da se napravi njena fotografija, kad se potpuno oporaviš? Da li će uskoro moći da posmatra stvari oko sebe?”

Među pismima je i ono koje je uputio prijatelju Mišelu Besou 1903. o tome da “živi vrlo prijatan, ugodan život sa suprugom”.
“Ona se odlično brine o svemu, dobro kuva i uvek je vesela”, napisao je on.

Par je kasnije dobio i dva sina, ali je Ajnštajn u međuvremenu našao ljubavnicu, svoju rođaku, Elzu Lovental.
U jednom pismu koje je njoj uputio 7. maja 1912. piše: “Oboje smo nevoljnici, svako okovan svojim neprekidnim dužnostima. Ne mogu da ti opišem koliko mi je žao tebe i koliko bih želeo da ti nešto značim. Ali ako se prepustimo ovoj privlačnosti među nama, rodiće se samo konfuzija i nesreća. Znaš to i sama suviše dobro.

Volim te. Bio bih srećan da hodam pored tebe samo nekoliko koraka, s vremena na vreme ili da na drugi način budem blizu”.
On se kasnije i oženio Elzom, koja je već imala decu, nakon što je zatražio razvod od Mileve.

U arhivi se mogu videti i njegove beleške napravljene za predavanja, pa čak i telegram kojim je obavešten da je dobio Nobelovu nagradu iz fizike 1921. Za njegovo objašnjenje fotoelektričnog efekta.

U drugim pismima opisuje koliko je slava uticala na njegov lični život i da je poštar njegov “glavni neprijatelj; ne mogu da se otresem osećaja ropstva”.

Naučnik koji je umro u 76. godini, izražava i svoj pacifizam pišući prijatelju Karlu Hermanu tokom Prvog svetskog rata.
“Moram priznati da me uvek boli kada nekoliko cvetaka koji rastu u mom vrtu moraju da pate kada se koriste za ukras barjacima nacionalizma. Ja sam pacifista i u ovo vreme mržnje čvrsto se zalažem za mir”.

Tim koji stoji iza ovog projekta planira da doda još dokumenata arhivi, čim se pripreme i odštampaju. Četrnaesti tom sa više od 1.000 dokumenata trebalo bi da bude objavljen u januaru, a kasnije će biti i digitalizovan.

Na sajtu su radili stručnjaci Tehnološkog instituta u Kaliforniji, Prinston univeziteta i Jevrejskog univerziteta u Jerusalimu. Mogu se pogledati i originali na nemačkom i prevodi na engleskom jeziku.