Gustina kostiju lovaca i sakupljača plodova bila je znatno veća nego kod modernih ljudi, a može da se meri s gustinom kostiju profesionalnih sportista

OKSFORD - Poljoprivreda je zaslužna za razvoj ljudske civilizacije, ali je kriva za to što smo kao vrsta postali slabići, pokazalo je istraživanje naučnika s Oksforda.

Tim istraživača s prestižnog engleskog univerziteta proučavao je više od 7.000 godina ljudske evolucije i otkrio da su kosti modernih ljudi drastično lakše i lomljivije nego kosti naših predaka, koji su bili lovci i skupljači plodova.

Kako je pokazalo skeniranje skeleta, kosti naših predaka bile su jake kao kosti orangutana danas, ali čim smo počeli da se bavimo zemljoradnjom, postale su 20 odsto slabije.

Naučnici su proučavali kosti, a posebno vrh butne kosti jer je to deo koji nosi najviše tereta. Oni su ispitivali skelete ljudi iz četiri različite grupe ljudi od kojih su svi živeli u Ilinoisu, neki pre 7.300 godina, a neki pre hiljadu godina.
- Kod svih je trabekularna struktura veoma slična, ali su kosti lovaca - sakupljača plodova znatno gušće - kaže dr Kolin Šo, vođa tima istraživača.
preci-praistorijski-ljudi-slabici.jpg
Shutter 


Visoka gustina kostiju bila je rezultat njihovog stalnog opterećenja i fizičke aktivnosti jer su naši preci stalno lutali u potrazi za hranom. Međutim, čim su počeli da se bave poljoprivredom, njihove kosti izgubile su 20 odsto gustine. Razlog je, kažu naučnici, što se smanjila fizička aktivnost. A postoji velika opasnost da će se naša gustina kostiju još smanjivati.
- Ljudi danas žive u uslovima koji nisu kompatibilni s našom evolucijskom adaptacijom. Nismo evoluirali tako da sedimo po ceo dan - kaže dr Šo. On dodaje da su ljudi pre 7.300 godina imali gustinu kostiju kakvu danas imaju samo profesionalni sportisti. Ipak, i lovci - skupljači plodova imali su znatno slabije kosti nego rani hominidi koji su živeli pre 150.000 godina.

Opasno
MANJI I MOZAK

Osim gustine kostiju, modernim ljudima smanjuje se i mozak, pokazalo je istraživanje naučnika sa Kembridža. Podaci govore da smo danas oko 10 odsto manji i niži nego naši preci koji se nisu bavili poljoprivredom, ali nam se smanjio i mozak. Za sve su krivi poljoprivreda i urbanizacija, kaže dr Marta Lar s Kembridža.