Nekada davno, u Grčkoj smatralo se da uragani i oluje potiču od hekatonhira, storukih mitskih bogolikih bića sa pedeset glava. Verovalo se da koriste svoje brojne udove za stvaranje tako destruktivnih oluja. Šta kaže nauka?

Ovaj članak je preuzet sa sajta National Geographic.

Njima su se, verovali su Grci, pridružili kiklopi, njihova braća, koja su obojila nebo munjama i gromovima. Grci su verovali da su snažne oluje neka vrsta kazne bogova kada su ljuti ili rezultat bitke među samim bogovima.

Veoma je lako shvatiti zbog čega je bilo jednostavno poverovati u tako nešto kada vidite razornu moć koju ima uragan. Iako nastanak jedne uraganske oluje nije ni približno dramatičan, on je zapravo veoma interesantan.

Sezona uragana na Atlantskom okeanu traje od 1. juna do 30. novembra, dok sezona uragana na istoku Tihog okeana traje od 15. maja do 30. novembra. Tropski uragani nastaju samo iznad toplih okeanskih voda čija temperatura iznosi 27 stepeni Celzijusa i više. Zato uragani uvek nastaju bliže ekvatoru.

Zanimljivo je da prvobitni pravac oluje sa ekvatora predviđa pravac okretanja uragana. Oluje koje počnu na severu okreću se u pravcu obrnutom kazaljkama na satu, dok se oluje koje nastaju na jugu okreću u smeru kazaljke na satu. Sve to je uslovljeno Zemljinom rotacijom oko svoje ose.

Nastanak uragana je jednostavan, a ipak složen. Uključuje topao i vlažan vazduh sa okeana koji se prirodno podiže, slično kao kada tokom zime želite da zagrejete vaše domove. Takvo prenošenje toplog vazduha na nebo stvara nizak pritisak tik iznad površine okeana.

Topao vazduh koji se podigao do neba se vremenom hladi i stvara oblake. Kontinuirano kretanje toplog vazduha koji se uzdiže i hlađenja stvara spiralno kretanje dok novi molekuli vazduha bivaju uvučeni u topao tok. Tu stvari postaju delimično nepoznate, ili nepredvidljive.

Ponekad može doći do ogromnih oluja za samo nekoliko sati, dana ili se jednostavno može istrošiti, bez ikakvih posledica. To je ono što predviđanje uragana čini teškim. Trenutno možemo samo delimično uspešno da predvidimo kretanje i nastanak uragana, tako da dva ili tri dana unapred upozorimo stanovnike na njegovom putu, ali mnoge oluje nas i dalje iznenađuju.

SA SAJTA NATIONAL GEOGRAPHIC PREPORUČUJEMO VAM JOŠ:

Da li znate odakle potiče naziv Balkan?

Koliko je Napoleon, zapravo, bio visok?

Šta uzrokuje riđu kosu?

Kako bakino detinjstvo ostavlja trag na našim genima?

Reči izronile iz drevnih svitaka ugljenisanih erupcijom Vezuva (VIDEO)