ODISEJA 2055: Kakva nas budućnost čeka

Nije daleko trenutak kada će gotovo sve osobe nositi implante u telu koji služe za nadzor krvi i koji će moći da upozorava korisnika ukoliko postoji opasnost da doživi srčani udar

1. Praćenje zdravlja

Lični senzori za praćenje zdravstvenih pokazatelja poput "fitbita" i "džoubona" u poslednje vreme su pravi hit. Verovatno nije daleko trenutak kada će gotovo sve osobe s hroničnim zdravstvenim teškoćama nositi implante u telu. Tim stručnjaka iz Švajcarske radi već uveliko na implantu za nadzor krvi dugačkom svega 14 milimetara i koji će moći da upozorava korisnika ukoliko postoji opasnost da doživi srčani udar.

2. Isporuke namirnica

Teretni saobraćaj nije samo štetan po okolinu nego i skup: oko tri četvrtine goriva za prevoz robe kamionom potroši se na pokretanje samog kamiona. Istraživački savet za inženjerstvo i fiziku Velike Britanije pokrenuo je projekat nazvan "Sve u jednom" kako bi pronašao sistemska rešenja za izgradnju saobraćajnih tunela ispod gradova koji bi smanjili gužve i zagađenje. Razvoženje u okolini i prikupljanje ambalaže za recikliranje obavljalo bi se bez upotrebe vozila, na biciklima, električnim motorima i rikšama, a postoji i projekat koji se bavi razmatranjem mogućnosti za upotrebu pokretnih robota poput "Boston dajnamik big doga".

3. Samostalna proizvodnja namirnica

Povećanje cena saobraćaja, klimatske promene i zainteresovanost za kraće lance snabdevanja verovatno će učiniti da samostalna proizvodnja hrane postane veoma rasprostranjena u budućnosti. Sve će se više koristiti bašte, staklenici i gradske bašte zahvaljujući kojima će sezonsko voće i povrće biti stalno na raspolaganju, čak i u gradovima. Jedno japansko preduzeće već koristi LED osvetljenje na zasadima u zatvorenim prostorima kako bi zasadili zelene salate bili "osunčani" 24 časa.

4. Usavršavanje kuća

Da bi se smanjilo ispuštanje štetnih gasova potrebno je pozabaviti se i pitanjima energetskog učinka starih kuća i zgrada. Inženjeri u mnogim evropskim zemljama smišljaju načine za stavljanje najsavremenijih oplata i tehnoloških dodataka na stare kuće, kako bi se ispunila propisana energetska merila. Takozvane "kuće u nizu" najzanimljivije su za usavršavanje ove vrste pošto imaju samo dva pročelja na kojima je potrebno izvršiti radove.

5. Pametne zgrade

Uređaji poput "nest" termostata u budućnosti će se ugrađivati u zgrade kako bi obezbedili automatski nadzor temperature, te će na taj način istovremeno biti ispunjena i energetska merila. Ovakvi sistemi će vremenom verovatno prerasti u sisteme za automatski nadzor svih činilaca u stanovima i obuhvataće temperaturu, vlažnost vazduha, osunčanost i provetravanje prostorija. Na taj način automatski će se stvarati udobna i zdrava sredina uz najmanji utrošak struje.

6. Kućna proizvodnja struje

Iako ćemo i dalje imati potrebu za velikim prenosnim mrežama, sve više ljudi će se odlučivati da veći deo potrebne energije prouzvedu sami, uz pomoć tehnologija koje nemaju veze s velikim preduzećima za proizvodnju struje - na primer, pomoću solarnih ploča i malih vetroelektrana. Čak i u današnje vreme postoje velika preduzeća, poput "Ibeja", koja se okreću novim izvorima energije, kao što su "Blumovi energetski serveri" koji proizvode struju uz pomoć vodoničnih gorivni ćelija.

7. Roboti - ljubimci

Premda roboti-staratelji (verovatno) nikada neće moći da zamene ljude, roboti-ljubimci, bez obzira da li su napravljeni tako da se ponašaju i izgledaju kao prave životinje ili ne, sigurno će biti deo naše budućnosti. Čistiji, lakši za održavanje, s manjim ugljeničkim otiskom od pravih životinja, roboti imaju veliku priliku da postanu kućni ljubimci budućnosti. Uz to, oni bi mogli da preuzimaju i vaspitnu ulogu, i da paze na decu.

8. Izmešana stvarnost

Izgleda da će virtuelna stvarnost postati svakodnevica nakon što je "Fejsbuk" u martu prošle godine otkupio "Okulus VR", kacigu koja pruža neverovatn virtuelni doživljaj. Najveći izazov koji se nalazi pred inženjerima zaposlenim na razvoju ovog uređaja biće "mešanje" stvarnosti i digitalnih sadržaja. Labaratorija za pomešanu realnost u Notingemu, na primer, pokušava da spoji sistem za veze i programe za matematičke proračune sa sistemima "dopunjene stvarnosti".

9. Svet koji je moguće reciklirati

Takozvani "kredl-tu-kredl" ili "S2S" dizajn pokušaj je da se proizvode stvari koje neće biti otpad kad prestanu da se koriste. U suštini, ovaj način proizvodnje podrazumeva da sve što je proizvedeno i potrešeno postaje deo sistema koji je moguće u potpunosti reciklirati. Pod sloganom "prelaza na obnavljajuću, kružnu ekonomiju", "Ford" je iskoristio "S2S" načelo za proizvodnju svog modela "U 4x4" čiji delovi mogu da se iskoriste kao đubrivo.

10. Pametni pomoćnici

Vlada Velike Britanije pokrenula je projekat "ORCHID" koji se bavi projektovanjem sistema nazvanog "združeni poduhvat ljudi i računarskih agenata". Pametni agenti su računarski programi kojima se daju unapred određeni zadaci i ciljevi. Oni su sposobni da samostalno uče iz sopstvenih iskustava tokom ispinjavanja postavljenih poslovnih ciljeva. Pokušali su da se oponaša sposobnost donošenja odluka uspešnih poslovnih stručnjaka, a koriste virtuelne pomoćnike spojene u velike sisteme koji nemaju jasnu hijerarhiju. Tako osmišljeni agenti mogu da pomognu u raznim prilikama - od brzog odgovora na katastrofalne situacije do naučnih projekata.

11. Pametni lekovi

Ova vrsta lekova koji se nazivaju i "nootropska sredstva" nastala je na osnovu istraživanja i razvoja u oblasti personalizovane medicine i podstrekivanja rada mozga. Deluju tako što podstiču saosećajnost, pamćenje i pažnju. Iako je najveći deo istraživanja u ovoj oblasti usmeren na borbu s hroničnim oboljenjima, kao što je Alhajmerova bolest, bioretičari istražuju i mogućnosti za njihovu širu primenu. Jedan holandski projekat trenutno istražuje kakav bi učinak takva tehnologija mogla da ima na moral čoveka i njegovu odgovornost pred zakonom.

12. Zajedništvo (prodruštvena arhitektura)

Istraživanja u oblastima psihološkog pristupa zaštiti životne sredine i arhitekture iznedrila su ovu zamisao koju bi poslovni sistemi mogli da iskoriste za smanjenje troškova, ali i kao način za podsticanje razmene podataka, dobrog raspoloženja zaposlenih i stvaralaštva. Austrijski profesori Markus Pešl i Tomas Fundnajder sprovode istraživanje koje su nazvali "stavljanje prostora u pogon". Ova zamisao podrazumeva prostore za rad u kojima se dizajn i tehnologija koriste za stvaranje noviteta tako što podstiču otvorenost, druženje i stvaralačko razmišljanje.

(Politikin zabavnik)