ISTINA JE TAMO NEGDE: Ljudi oteti od vanzemaljaca tvrde da iza toga stoji nešto još opasnije

„Želim samo da kontrola uma i drugi invazivni eksperimenti na građanima SAD prestanu i želim da se počinioci tih eksperimenata privedu pravdi“, ispričala je Lea Hejli

Hejli je privukla pažnju NLO zajednice 1993. godine objavljivanjem svoje knjige „Izgubljeni ključ“, u kojoj je opisala neverovatna iskustva sklopljena iz sećanja o NLO-ima i vanzemaljcima. Ona je za kratko vreme postala popularna i svi su želeli intervju sa njom. Deset godina kasnije, ona je objavila knjigu „Tajna o vanzemaljcima: Otmice, kontrola uma i spiritualnost“ u kojoj je dalje detaljisala o istoj temi. Njene knjige su se prodavale kao alva.
Hejli je prvobitno mislila da su vanzemaljci odgovorni za njena iskustva, ali to shvatanje se promenilo nakon par godina istraživanja. Ona je znala da je vojska do neke mere umešana u sve to, ali je shvatila neke stvari tek kada je procenila Akt o slobodi informacija i dokumente Zavoda za patente SAD.
Ona je svoje dalje zaključke zasnovala na razgovorima sa otetima i istraživačima, ali i na raznim pojedincima koji su naglo ušli u njen život i izašli iz njega. Ona je sada ubeđena da su eksperimenti kontrole uma odgovorni za ono što se smatra fenomenom otmice.

„Svaka vanzemaljska otmica može da se objasni upotrebom ljudske tehnologije“, rekla je Hejli. „Sigurna sam da su u svakoj od tih otmica učestvovali ljudi“.

Ko je Lea Hejli?

Lea Hejli tvrdi da je rođena 1951. godine u Dekaturu, Alabami. Prema njenim knjigama, ona je završila fakultet u Alabami i završila master studije iz poslovne administracije u Misisipiju. Ona navodi da je trenutno zaposlena kao sertifikovani računovođa.
Hejli je veoma religiozna osoba, a postala je takva zahvaljujući traumatičnim iskustvima koja je doživela.
Njen prvi brak se okončao zato što je bila sve istrajnija u istraživanju svojih iskustava i njihovim objavljivanjem u javnosti.

„Najvažnija stvar vezana za moj slučaj“, rekla je ona, „jeste da se ja sećam vanzemaljskih otmica, a da sam nakon godina istraživanja, pokušavajući da nađem dokaz o tim otmicama, pronašla jedino dokaz da je u pitanju kontrola uma za koju su odgovorni ljudi“.

Slučajni dokaz

Hejli je kao dokaze operacija kontrole uma navela Akt o slobodi informacija, detalje o crnom budžetu i mnoge druge. Ona smatra da ljudi ne mogu da shvate šta je uslovno ponašanje i podsvesno programiranje. Ona kaže da ljudi jednostavno ne mogu da prihvate nijednu drugu istinu od one koja im je usađena.
Hejli je navela da se evolucija elektronske tehnologije i nesmrtonosnih oružja poklapa sa periodom u kojem su počeli da se pojavljuju izveštaji o vanzemaljskim otmicama. Napreci u tehnologiji u 20. veku podrazumevaju i pojavu elektromagnetnih frekvencija koje s udaljenosti utiču na moždane talase, indukujući izmenjena stanja svesti i prenoseći informacije u mozak. Postoje informacije da preterano izlaganje ovim frekvencijama dovodi do halucinacija, mučnine, kratkoročne amnezije i crvenila na koži.

Hejli tvrdi da ju je vojno osoblje ispitivalo i mučilo, ali joj ne pada na pamet da ih imenuje. Svesna je da njene optužbe ne bi bile potkrepljene i iz tog razloga ne pominje njihov identitet.
Ona takođe tvrdi da su joj prilazili razni čudni ljudi koji su bili zainteresovani za njena iskustva, a bar jedan od tih ljudi je bio vladin obaveštajac.

Mark Devenport

Hejli je upoznala Marka Devenporta na NLO konferenciji u Ozarku 1993. godine. On je došao na njeno predavanje i prišao joj nakon toga, pošto se zainteresovao.
Oni su otkrili da imaju zajednička interesovanja. Na kraju su se venčali i zašli još dublje u svet NLO-a. Oni su zajedno sprovodili istraživanja i objavljivali radove. Upravo uz njegovu pomoć je Hejli uspela da zađe dublje u projekte obaveštajnih službi i crni budžet.

Ona je tada našla dokaze o umešanosti ljudi, a među njima su i dva događaja koja su se desila u jutro 16. juna 2000. godine. Hejli je doživela vizije slične otmicama, neobična stanja svesti i čula je nekakve glasove u glavi. Drugi put kada se to desilo, bila je sama i bila je paralizovana. Devenport se neočekivano vratio kući i uočio helikopter kako lebdi na oko 30 metara iznad njihove kuće. On je ubrzo odleteo, a Devenport je našao Hejli bolesnu i dezorijentisanu.Posle tog događaja zaključili su da je ekipa iz tajne službe iz helikoptera uključivala i isključivala implante u njenom telu, a da ona toga nije bila svesna.

Hejli je samo jedna od ko zna koliko ljudi sa ubačenim implantima preko kojih su kontrolisani a da to nisu znali.
Takođe je postalo jasno da su svi implantirani postali opasno oružje jer je tajna služba manipulisala njihovom voljom. Svako od njih je mogao da postane masovni ubica bez svoje volje.Zabeležene su hiljade sutuacije kada su do tada mirni ljudi postajali iznenada opasne ubice. Svi su posle izvršenja ubijeni ili su se sami ubili. Oni retki koji su preživeli nikada nisu mogli da objasne šta se desilo.Oni su nakon toga nastavili da pišu o kontroli uma i nesmrtonosnim oružjima.

Devenport je 2005. godine dijagnostikovan sa neobičnim oblikom raka. Umro je veoma bolnom smrću.Hejli veruje da je njegov rak namerno indukovan.

Afera Karpenter

Hejli je doživela gubitke pamćenja, čudne oznake na telu, a jednom je čak izvadila i implant. Njena potraga za odgovorima je uključivala terapije regresivnom hipnozom, koje je sprovodio Džon Karpenter, savetnik za mentalno zdravlje.Karpenter je sa Hejli sproveo oko 14 terapija, ohrabrujući je da prihvati istinu o vanzemaljskim otmicama pre nego što izađe u javnost sa svojim podacima. Karpenter je u sklopu afere Karpenter na taj način prevario 140 klijenata, pokupovavši sve podatke za oko 14.000 dolara. Pravi kupac je bio Robert Bigelou, čije aktivnosti su uvek bile u vezi sa nekim kontroverzama. Njegov savetnik u to vreme bio je pukovnik CIA-e, Džon B. Aleksander.
Hejli smatra da je Karpenter bio izmanipulisan da učini to što je učinio, mada ga to ne lišava odgovornosti za njegove postupke.

Hejli je bila veoma uznemirena kada je spisak Karpenterovih klijenata objavljen na internetu. Čitava anonimnost je izgubljena preko noći.

Ona tvrdi da većina njegovih klijenata nije ni znala da je Karpenter prosledio njihove podatke Bigelou.
Par njih je bilo svesno i pokušali su zajedno sa Hejli da pokrenu tužbu, ali bezuspešno.
Saosećanje i odgovornost

Hejli je davno prestala da se plaši javne kritike. Takva kritika je neizbežna kada je u pitanju opovrgavanje nepopularnih teorija kao što je ta da vanzemaljci nisu vršili otmice.
Hejli smatra da je širenje njene priče pitanje saosećanja i odgovornosti. „Jako sam uznemirena činjenicom da još uvek ima ljudi koji su žrtve tog sistema“, rekla je ona.
Hejli je rekla da se par puta distancirala od sveta NLO-a i svoje prošlosti, ali da se opet iznova i iznova vraćala svemu tome.

„Želim samo da kontrola uma i drugi invazivni eksperimenti na građanima SAD prestanu i želim da se počinioci tih eksperimenata privedu pravdi“.

Webtribune.rs