Jesu li društva koja imaju manji pristup hrani i vodi su podložnija verovanju u svemoguće božanstvo?

Ovaj članak je preuzet sa sajta National Geographic.

"Kada je život težak ili neizvestan, ljudi veruju u velike bogove," navodi Rasel Grej, profesor Univerziteta u Ouklandu i osnivački direktor Maks Plank Instituta za istoriju i nauke u Nemačkoj.

Zajedno s drugim stručnjacima, Grej je otkrio da zajednice koje veruju u više, kontrolišuće božanstvo ili bogove koji nameću moralni kodeks, žive u politički kompleksnijim grupama s društvenom hijerarhijom koja prevazilazi lokalnu zajednicu i koje vode računa o životinjama.

Dok se na pojavu religija najčešće gleda kao na rezultat kulturoloških faktora ili faktora životne sredine, istraživanje koje je izveo Nacionalni centar za evolucionarnu sintezu u Daramu, Severnoj Karolini, pokazuje da se religija javlja iz mešavine ekoloških, istorijskih i kulturoloških faktora.

Naučnici su uzelli u obzir razne varijable vezane za okruženje, istoriju i kulturu, a tim su činili stručnjaci iz oblasti biologije, ekologije, lingvistike, antropologije i teologije. Ekolog dr Botero prikupio je etnografske podatke o društvima koja veruju u moralno i više božanstvo.

Zaključak istraživanja je da istorijski, ekološki i društveni faktori utiču na to koliko će ljudi biti religiozni. Odnosno, ukoliko je pristup vodi i hrani ograničen, veća je verovatnoća da će neki narod imati visoku stopu vernika.

SA SAJTA NATIONAL GEOGRAPHIC PREPORUČUJEMO VAM JOŠ:

Zašto je Drakula nazvan Vlad Nabijač?

Ko je bila Pokahontas?

Misterija veličanstvenih ostrva na kojim niko ne želi da živi

Jeste li čuli za "cvet leš"?

Hoće li nam ovo izolovano pleme pomoći da pobedimo neke bolesti?