Nije nepoznato da se potroši mnogo vremena na nečemu novom, samo da bi on eksplodirao pronalazaču u lice. Za ove primere koje vam navodimo u tekstu, bukvalno se to i dogodilo

Teško je zamisliti da pronalazači ne budu uzbuđeni sopstvenim pronalascima. nakon sati, dana i čak i godina ulaganja u neku kreaciju, naravno da je uzbudljivo videti kako je ona konačno zaživela.

Međutim, neki izumi nikada ne prorade kako treba. Nije nepoznato da se potroši mnogo vremena na nečemu novom, samo da bi on eksplodirao pronalazaču u lice. Za ove primere koje vam navodimo u tekstu, bukvalno se to i dogodilo. Njihovo životno delo dovelo ih je do prerane smrti.

pronalazaci.jpg
Wikipedia 

1. Franc Reičelt, 1879-1912.

Austrijanac Franc Reičelt stvorio je ono što se sada u šali naziva "Leteći Tejlor" - odelo avijatičara koje treba da bude "bekap" padobranu u slučaju nužde. Iako su se ovi testovi radili na lutkama i drugim neživim objektima koji su nosili odelo, pokazali uspešnim, Franc je sam testirao odelo, bezuspešno skočivši sa vrha Ajfelovog tornja i pao u smrt.

pronalazaci.jpg
Wikipedia 

2. Horas Loson Hanli, 1823-1863.

Hanli je služio kao inženjer morske Konfederacije tokom američkog građanskog rata. Njegovo stvaranje prve borbene podmornice, prigodno nazvane "CSS Hanli", činilo se kao da je dala Jugu veliku prednost. Međutim, tokom testova Hanli i još 7 članova posade nisu mogli da vrate podmornicu na površinu, uzrokujući da se svi u njoj udave.

pronalazaci.jpg
Wikipedia 

3. Tomas Endruz, Džunior 1873-1912.

Tomas Endruz je irski brodogradilac koji je dizajnirao jedan od najozloglašenijih brodova svih vremena - Titanik. Tomas je takođe imao tu nesrećnu čast da putuje na "nepotopivom" prvom putovanju broda, tokom koje je potonuo nakon udara u ledeni breg. Endruz je bio jedan od mnogih putnika na Titaniku koji su poginuli u nesreći.

pronalazaci.jpg
Profimedia 

4. Karel Suček, 1947-1985.

Karel je živeo za opasnost. 1984. godine, ovaj pustolov odlazi preko Nijagarinih vodopada u buretu domaće izrade i nekako je preživao poniranje od 75 milja na sat. Međutim, kada je pokušao sličnu majstoriju godinu dana kasnije sa krova Hjustonskog Astrodoma, njegova naprava se raspala, zbog čega je ubrzo umro posle pada.

pronalazaci.jpg
Wikipedia 

5. Maks Valier, 1895-1930.

Mark Valier stvorio je raketne motore koji bi eventualno služili kao polazna tačka za motor prvog svemirskog broda. Njegovi mehanizmi koristili su tečno gorivo za koje je mislio da može da se koristi i za svemirska i za kopnena vozila. Nažalost, manje od mesc dana nakon testiranja prvog raketnog vozila, jedno od njegovih vozila je eksplodiralo, usmrtivši ga na licu mesta.

pronalazaci.jpg
Wikipedia 

6. Marija Kiri, 1867-1934.

Marija Kiri dala je opsežne doprinose u otkrićima iz sveta radijacije i radioaktivnosti. Međutim, s obzirom da je Kiri konstantno radila sa opasnim materijama, ona je bil aizložena smrtonosnoj količini radijacije. Bila je poznata i po tome da je uvek nosila radioaktivne materijale u svom džepu. Na kraju je umrla od aplastične anemije, degradacije koštane srži.

pronalazaci.jpg
Wikipedia 

7. Vilijam Bulok, 1813-1867.

Vilijam Bulok stvorio je rotirajuću štampariju - veliki napredak sličnog izuma koji je napravio Ričard Marč Ho. Bulokova kreacija pomogla je da se poboljša grafička industrija brzom proizvodnjom kvalitetnog materijala, što će zauzvrat omogućiti veliku distribuciju i veće zapremine tekstova. 1867. godine čim su ga instalirali u jednu štampariju, Bulokova noga je bila uhvaćena u uređaj. Ubrzo nakon ovog incidenta, razvila se gangrena na nozi i Bulok je kasnije umro na operacionom stolu.

pronalazaci.jpg
Wikipedia 

8. Oto Liliental, 1848-1896.

Oto je bio jako uticajan u svetu vazduhoplovstva, a istoričari o njemu govore kao "Kralj Jedrilica". oto je proveo godine u stvaranju svoje krilate naprave, koja je više ličila da ima krila ptice nego što jedrilica treba da izgleda. On je lično testirao svoje naprave i to se pokazalo kao njegov pad kada jedan od njegovih pronalazaka nije uspeo, zbog čega je pao sa 50 metara i slomio vrat.

pronalazaci.jpg
Wikipedia 

9. Aurel Vlaiku, 1882-1913.

Aurel je bio jedan od prvih avionskih konstruktora 1900-ih godina. Rumunski inženjer stvorio je male krilate naprave. Tokom pokušaja da leti preko Karpata, letelica Vlaiku II se srušila. Tačne okolnosti neuspeha aviona nikada nisu bili poznati.

Ako petljate sa novim pronalaskom, uverite se da je potpuno bezbedan pre nego što ga sami isprobate. Ne želite da budete osoba koju je ubila sopstvena kreacija. To bi bio apsolutno najgori i najbolji ironičan način da odete iz ovog smrtnog sveta.

(ViralNova)