Naučnici su zabeležili zanimljivu pojavu - iako se šume svakodnevno seku, naša planeta je sve bogatija zelenim površinama.

Ovaj članak je preuzet sa sajta National Geographic.

Na hiljade kvadratnih kilometara prašume raskrči se iz Amazonije svake godine kako bi se obezbedilo zemljište za poljoprivredu - što je obrazac uništenja koji se dešava svuda oko sveta. Međutim, uprkos tome, planeta je postala zelenija u poslednjoj deceniji, kada je ukupan broj biljaka koji je prekrivaju porastao.

Povećanje je toliko primetno da svetsko drveće i biljke sada čuvaju skoro 4 milijardi tona ugljenika više nego što su čuvale 2003. godine. Za to najviše možemo zahvaliti sadnji drveća u Kini, povratku šuma u bivšim sovjetskim državama na napuštenim farmama i bujnijim savanama usled veće količine padavina.

Naučnici su analizirali satelitske podatke prikupljane 20 godina i otkrili porast ugljenika, uprkos obimnom krčenju tropskih šuma koje se odvija u Brazilu i Indoneziji. Ugljenik teče između svetskih okeana, vazduha i zemlje. Prisutan je u atmosferi primarno u vidu ugljen-dioksida (CO2) - gas odgovoran za klimatske promene - i čuva se u vidu ugljenika u drveću.

"Savane i stepe su ranjive na padavine - jedne godine mogu biti veoma obilne i više ugljenika može biti sačuvano u biljkama, ali naredne mogu biti veoma siromašne i tada gubimo ugljenik koji je ranijih godina bio na neki način 'zaključan'", objašnjava Ji Liu, naučnik Univerziteta u Novom Južnom Velsu. Iako je ukupan biljni pokrivač Zemlje u porastu u proteklih 10 godina, on ima daleko manji kvalitet od onog koji se može naći u prašumama, a koji takođe održava mreže retkih međusobno zavisnih vrsta.

SA SAJTA NATIONAL GEOGRAPHIC PREPORUČUJEMO VAM JOŠ:

Kako telo trudnice oslobađa prostor za rast bebe?

Uočite razliku između leoparda, jaguara i geparda

Doktor koji je na Antarktiku sam sebi operisao slepo crevo (VIDEO)

Kako je jedan Englez odlučio da spasi Juga

Ko su najsnažnija stvorenja na Zemlji?