OVAKO ĆE NAS ČIPOVATI: 10 implantanata koji će nas pretvoriti u superljude!

Na drugom kraju sveta, u SAD-u, američka vojska već godinama eksperimentiše s HULC-om – Human Universal Load Carier – sistemom egzokostura koji vojnici mogu da postave na sebe. Oni im omogućavaju ogromnu snagu i izdržljivost. Ovi sistemi su već toliko razvijeni da ulaze u redovnu upotrebu ne samo američkih vojnika već i partnerskih vojski poput one iz Južne Koreje.
Ipak, ljudi kojima je tehnologija ugrađena u telo olakšava ili omogućava život zapravo se nalaze svuda oko nas. Koliko ljudi danas ima ugrađen pejsmeker koji omogućava stabilan rad srca? Ili veštački implantanat koja im omogućava da čuju? Veštački kuk? Svima njima bez savremene tehnologije život bi bio puno teži, možda čak i nemoguć.

No prava revolucija tek dolazi. U sledećih nekoliko godina dogodiće se veliki tehnološki iskorak pa će veliki broj ljudi imati u svojim telima ugrađene raznorazne naprave. Mnoge od njih neće biti egzistencijalno bitne za čovek: reč je više o tehnološkim umecima ili implantatima koje ćemo nositi ispod kože, a koji će naše živote učiniti prijatnijim i lakšim. Zapravo, svet ubrzanim koracima ide prema tome da uz pomoć implantata postanemo pravi superljudi.

Jedna od prvih takvih naprava koja bi mogla da bude dostupna bogatijem delu sveta mobilni su telefoni ugrađeni u podlakticu vlasnika. Eksperimenti s ovom vrstom tehnologije već su obavljeni, a prošle godine umetnik Entoni Antonelis je već ugradio RFID komunikacijski čip koji mu omogućava punu upotrebu smartfona koji mu se sada nalazi pod kožom. Doduše, još uvek nisu razrađeni svi detalji koji bi omogućavali laganu i nesmetanu upotrebu “potkožnog telefona”, ali već se eksperimentiše i kakve bi slike projektovao iz unutrašnjosti ruke na umetnutu ljudsku kožu, koja bi pak bila ugrađena na podlakticu leve ruke. Na mestu gde ljudi danas najčešće nose ručni sat. Naravno, ovi telefoni morali bi imati i zvuk, pa se upravo eksperimentiše zvučnicima ugrađenima u kosti. Njihove vibracije ljudi ne bi osećali, ali bi zato zvuk koji dopire iz unutrašnjosti bio kristalno čist.

Čuvaće nas od bolesti

Ipak, koliko god ugrađeni telefoni bili (ne)praktični, većina uređaja koje ćemo uskoro imati u telu pratiti zdravstveno stanje vlasnika. Tako bi druga vrsta implantata za koje se veruje da će prilično brzo ući u upotrebu mogli biti veštački organi.

Danas na hiljade ljudi čekaju da im se nađe prikladan donor za transplantaciju srca, bubrega, pluća ili celog niza drugog organa. Uskoro takvih lista čekanja neće biti, a proizvodnja veštačkih organa zapravo se zasniva na prilično jednostavnom konceptu. Od pacijenta se uzima nekoliko stanica koje se u posebnim laboratorijima umnožavaju više desetina hiljada puta stvarajući pri tome “materijal” za izradu organa. Potom se ove stanice unose u bioprinter koji “ispisuje” potreban organ. Kako je organ načinjen od stanica samog pacijenta, ne postoji opasnost od njegovog odbacivanja i nema potrebe za posebnim lekovima koji smanjuju imunitet pacijenta. Ova tehnologija zapravo je već u upotrebi jer je do sada izvedeno nekoliko transplantacija kože u kojima je ona “proizvedena” na ovaj način.

Implantati će, zanimljivo, pomagati i u planiranju porodice. Umesto sadašnjih kontraceptivnih metoda, pilule ili kondoma, u skoroj budućnosti koristiće se mikročip koji će otpuštati male količine kontracepcijskog hormona. Iako će biti ugrađen u telo, ovim će se mikročipom upravljati posebnim daljinskim upravljačem koji će vlasnik imati kod sebe. Jednostavno, onog trenutka kada odluče da im kontracepcija ne treba, vlasnici će ga daljinskim upravljačem ugasiti. Kada budu ponovno hteli kontracepcijsku zaštitu, vlasnici ga isto tako pritiskom na tipku daljinskog upravljača usmerenog prema telu upaliti. Mikročip, koji će biti pogodan za ugradnju i muškarcima i ženama, već je uveliko u razvoju, ovih ga meseci završava američki MIT, a celokupan razvoj finansira kompanija Melinde i Bila Gejtsa.

Tetovaže otključavaju vrata

Četvrta tehnologija za koju futurolozi smatraju da je “pred vratima” čipovi su koji nadgledaju zdravstveno stanje vlasnika. Reč je o svojevrsnim sajber implantatima koji su povezani s telefonima njihovih vlasnika i koji neprestano nadziru promene u telu, ali i leče određene bolesti ili pomažu u održavanju tretmana pri hroničnim bolestima. Tako se već danas na Univerzitetu u Bostonu testira bionički čip koji, komunicirajući s pametnim telefonom vlasnika, nadzire neprestano količinu šećera u krvi kod dijabetičara signalizirajući kada je vreme za insulinsku injekciju. Ovakva vrsta mikročipova primenjiva je za ceo niz hroničnih ili akutnih bolesti.

U razvoju je, među ostalim, i revolucionarna tehnologija koja povezuje misli s akcijama. Konkretno, reč je o implantatu koji bi nepokretnim ljudima i ljudima s telesnim oštećenjima omogućio pretvaranje misli u dela. Tetraplegičari će moći mislima da upravljaju robotskim rukama, hvatati objekte, samostalno se hraniti, listati novine... U krajnjem slučaju, moći će mislima da surfuju internetom, čak i bez potrebe za kompjuterom jer će im slika i zvuk dolaziti u receptore ovog implantata koji je povezan s njihovim mozgom.

Ova zapanjujuća tehnologija i nije tako daleko koliko se čini. Prema tvrdnjama Intela, najvećeg svetskog proizvođača čipova, njihov implantat koji se već razvija pod imenom BrainGate predviđa da će ovi uređaji biti dostupni pacijentima već 2020., odnosno već za pet godina.

Implantati koji će biti ugrađeni u telo ipak nisu vezani isključivo za zdravstvo i lečenje. Dobar deo njih usmeren je i na praktičnost i olakšavanje života. Jedan od njih je pametna tetovaža. Naime, ukrašavanje tela mastilom poslednjih je desetak godina doživeo procvat, a šare na telu sve su značajniji modni detalj. Naučnici su uočili potencijal tetovaža pa je gotovo sigurno da će one uskoro biti ključevi koje nećemo moći izgubiti i šifre koje će nemoguće biti zaboraviti. Drugim rečima, tetovažama će se moći otključavati brave na automobilima, otvarati ulazna vrata stanova, zahvaljujući njima ulaziće se u sisteme ličnih kompjutera ili pametnih telefona. Naravno, ovde je reč o posebnim, digitalnim tetovažama koje se iglom unose pod kožu, a koje se temelje na nano optodima, posebnim sistemima koji ne samo da mogu da komuniciraju s drugim uređajima već i menjaju boju kada njihovom vlasniku padne ili naraste količina šećera u krvi. Razvija se čak i mogućnost da digitalne tetovaže proizvode struju iz znoja, čime bi se punile baterije prenosnih telefona, iPada ili ostalih elektroničkih naprava koje tog trenutka vlasnik tetovaže drži u ruci.

Sedma zanimljiva tehnologija koja će za koju godinu ući u rutinsku upotrebu je sajber pilula. Doduše, reč je o napravici koja se ne ugrađuje u telo, već se proguta, ali je vrlo korisna. Ova tableta povezana je s vašim pametnim telefonom, ali i s kompjuterom doktora. Kada je progutate, ona obavi pregled celog tela i unutrašnjih organa. Zaboravite na gastroskopiju, rendgenska snimanja, rektalne preglede i preglede prostate, sve će to obaviti mala bela tabletica tokom samo jednog potpuno bezbolnog prolaza.
Doduše, sajber pilula ne može da otkrije ono što užasava najveći broj pacijenata, a to je razvoj tumor stanica. No, i za to postoji odgovor, doduše ne u obliku tablete, već pametne prašine. Reč je o sistemu izuzetno malih elektronskih naprava ne većih od zrna peska koje se ugrađuju po celom telu. Radeći zajedno, stvaraju posebnu odbrambenu mrežu koja nadzire telo i alarmira pri pojavi tumorskih stanica. Pametna prašina imaće mogućnost lokalnog ubrizgavanja lekova za uništavanje tumorskih stanica u njihovom ranom stadijumu, ali i ubrizgavanje lekova za suzbijanje boli.

Identifikacija pod kožom

Naravno, sve ove električne uređaje smeštene unutar tela trebaće pogoniti određenom vrstom energije. Upravo zbog toga u razvoju je posebna, biorazgradiva baterija koja bi osiguravala potrebnu struju za sve ove naprave koje ćemo uskoro ugrađivati u telo. Biorazgradivu bateriju ovoga trenutka razvija Univerzitet Kembridž, a ovaj će se uređaj, nakon što bude potrošen, jednostavno rastopiti u telu i otići u krvotok. Naravno, pre toga će signalizirati da je potrebno da se ugradi dodatni izvor energije u nositelja, a tek potom će se prepustiti biorazgradnji. Jedna od mogućnosti koja se takođe razmatra jeste izrada biorazgradivih baterija koje neće biti punjene pre ugradnje, već će se struju stvarati iz glukoze njihovog nosioca. Prema procenama, i jedna i druga varijanta imaju podjednako dobre šanse za uspeh.

Deseta, ali u javnosti najčešće spominjana tehnologija koja bi uskoro mogla da zažive u našim telima identifikacijski su čipovi. Umesto ličnih dokumenata ili pasoša nosićemo pod kožom ugrađene čipove na kojima će biti smešteni svi podaci o identitetu, državljanstvu i socijalnom stanju. Hoće li to biti dobra stvar?

Praktično će sigurno biti, ali koliko će biti dobro, tek ostaje da vidimo. Iako sve ovo izgleda kao da ćemo ispod svoje kože nositi gomilu metala, reč je ipak o sićušnim čipovima koje nakon ugradnje uopšte nećemo osećati. Svet budućnosti je pred nama, čovek punom brzinom razvija prevozna sredstva, kompjutere i robote. Red je da se posveti i sebi i da uz pomoć implantata postanemo zdraviji, brži, srećniji, s puno većim mogućnostima.

Da postanemo superljudi.

(Večernji.hr)