Ljudi pristaju na ovakve stvari, da im se ugradi čip, zbog dve stvari: iz radoznalosti i iz straha od nepoznatog koji žele da prevaziđu

Internet nas samih, odnosno "Internet of Us" je nova vrsta "interneta“ koja se nosi na našem telu ili u našem telu. Kompjuter i Wi-Fi su internet našeg okruženja. Mobilni telefoni i pametni satovi su internet nas samih, koji nosimo na svom telu, ali čipovi su već internet koji nosimo u sebi.

Znamo da čipovanje ljudi zvuči zastrašujuće, ali ljudi sa kojima smo pričali kažu da ga oni koriste samo u „pametne“ svrhe. Zato, za početak zamislite čip koji se ugrađuje u ljude kao NFC funkcionalnost. NFC je "Near Field Communications" tehnologija koja omogućava prenošenje informacija dodirom i na mobilnim telefonima uglavnom se koristi za povezivanje uređaja jednim dodirom, za slanje slika sa telefona na telefon ili plaćanje dodirom u podržanim prodavnicama.

Sličan princip je sa čipom, samo što se on već sada koristi za mnogo širu upotrebu u svakodnevnom životu.

Danas se bio čipovi ugrađuju, eksperimentalno, u ljude, u šaku između palca i kažiprsta, uglavnom, kako bi se omogućilo plaćanje samo rukom, bez vađenja kreditne kartice ili mobilnog telefona. Naravno, ovo je tek mali aspekt upotrebe čiipovanja ljudi, koje je na svom samom početku, ali kako nauka i tehnologija tvrde - mogućnosti su neiscrpne.

Da li nam je čipovanje zaista potrebno?

Na ovo pitanje pokušala je da odgovori panelna grupa na IFA 2015 sajmu u Berlinu, u kojoj su bili ljudi, koji su u sebi nosili bioničke čipove više od osam meseci.

Zašto ste pristali da nosite čip i zašto bismo se čipovali?

Ljudi pristaju na ovakve stvari, da im se ugradi čip, zbog dve stvari: iz radoznalosti i iz straha od nepoznatog koji žele da prevaziđu. Radoznalost je oduvek najjači pokretač i ljudi bi pristali da im se ugradi čip najviše baš iz tog razloga, ali i da budu posebni, da se istaknu iz „mase“. Naš motiv za čipovanje bilo je istraživanje mogućnosti koje čip donosi i da pomognemo u njegovom usavršavanju i obezbeđivanju.

Kako izgleda nositi čip?

Prvih nekoliko nedelja bilo je čudno. Onda počnete da uviđate neke dobre stvari koje su se pojavile nakon čipovanja. Više ne otvaramo vrata ključem, samo uhvatimo kvaku. Više ne otključavamo kola na klasičan način ili u teretanu ne nosimo karticu. Čip ne može da se izgubi, uvek je sa tobom. Fizički, čip se ne oseća značajnu - čovek je uvek svestan da je tu, ali ne žulja, ne svrbi, nema negativnih pojava po zdravlje i život“.

Koliko je nošenje čipa sigurno sa aspekta bezbednosti podataka?

Trenutni čipovi su pasivni, nemaju previše memorije ili opcija, sadrže četvorocifreni PIN, ali bi sa pojačanim brojem čipovanja sigurno došlo do bezbednosnih pretnji. Trenutno se time retko ko bavi, jer je još u domenu novg i neistraženog, još uvek se traže polja na kojima će se koristiti. Zbog toga je danas prilično bezbedno, ali ćemo morati puno da radimo da povećamo njihovu bezbednost, zajedno sa podizanjem upotrebljivosti. Takođe, da bi neko bilo kakvom naprednom tehnologijom „provalio“ u čip, morao bi da bude jako blizu, takoreći "neprijatno blizu" osobi koja nosi čip“.

Kako će se razvijati čipovi?

Očigledno je da se trend minijaturizacije svega nastavlja, pa je tako i sa čipovima. Sadašnji čip je desetostruko manji od kovanice, ali će biti još manji. Potrebno je razvijati čipove koji će pratiti stanje organizma, njegovu temperaturu, recimo, i procese koji bi mogli pomoći u sprečavanju ili lečenju bolesti. Takođe, čipovanje je dobro za sportiste, za praćenje njihovog fizičkog stanja i unapređenja. Tehnički, sa čipom može da se radi šta god zamislimo, ali čip mora biti unapred „opremljen“ informacijama, a mora se raditi i na boljem napajanju čipova.

Kako se menja čip?

Praktično, bezbolno. Nešto što je manje od zrna ili veličine zrna pirinča ugura se pod kožu medicinskom iglom vrlo lako, jer je mnogo tanje. Krvi nema, takođe.

Šta sve čip može da bude?

Zamislite to ovako - čip pod vašom kožom je kao vaš ID. Može biti šta god pomislite: vozačka dozvola, pasoš, bankarski PIN, platna kartica, NFC predajnik, ključ, ulaznica zabioskop, PIN za telefon ili lozinka za logovanje na kompjuter, šta god poželite.

Kakvu koristi mogu očekivati „obični“ ljudi, oni kojima nije ovo tehnička igračka i koji ovo ne vide kao savršenu novu „gikovsku“ temu?

Posmatrajte to kroz prizmu mobilne telefonije. Ona je još uvek nova, konstantno se menja, ali je izuzetno popularna! Ljudi PLAĆAJU mobilnim telefonom danas, iako im to nije bilo zamislivo pre šest meseci, recimo, što pokazuje da ljudi prihvataju ono što im se ponudi. Obični ljudi nisu ništa manje zainteresovani za čipove od gikova i IT stručnjaka. I obični ljudi će imati mnogo koristi od čipova.

Koliko košta čipovanje?

Iako čip nije u masovnoj proizvodnji, cena je ispod 100 dolara, a ugradnja se naplaćuje dodatno još 80 dolara, u koje je uračunato i vađenje, nakon utvrđenog perioda.

Da li ostaju tragovi čipovanja na telu?

Praktično ne, jer se mesto čipovanja, nakon sterilizacije i nanošenja čipa tretira medicinskim flasterom, koji se može skinuti nakon pola sata. Mesto na kojem je ugrađen čip može blago da pomodri, a čip se može pomerati u svim pravcima, ali sve prođe za najviše nedelju dana, bez ožiljaka i drugih tragova. Baš zbog toga što čip ume da "prošeta" po telu izabran je deo šake u predelu između kažiprsta i palca, jer tu ima najmanje nervnih završetaka kojima bi čip, eventualno, mogao da smeta.

(Mondo)