CISPA koja uživa podršku Fejsbuka, Gugla i Majkrosofta, omogućava da kompanije i vlasti SAD dobrovoljno razmenjuju informacije o potencijalnim pretnjama na internetu

BEOGRAD - Predstavnički dom Kongresa SAD je izglasao zakon o sajberbezbednosti - CISPA, uprkos kritici, peticijama sa stotinama hiljada potpisa i uprkos upozorenju predsednika SAD Baraka Obame da će staviti veto, javljaju američki mediji.

Glasanje je bilo zakazano za petak, ali je iznenada obavljeno u četvrtak uveče.

Kako javlja američki magazin Forbs u svom internet izdanju, 248 kongresmena je podržalo zakon, a 168 mu se usprotivilo.

CISPA koja uživa podršku Fejsbuka, Gugla i Majkrosofta, omogućava da kompanije i vlasti SAD dobrovoljno razmenjuju informacije o potencijalnim pretnjama na internetu.

Iako tvorci CISPA tvrde da im je motiv borba protiv sajbernapada iz Kine i Rusije, kritičari smatraju da njegove isuviše uopštene odredbe pružaju obaveštajnim agencijama SAD neslućene mogućnosti za praćenje građana, bez čvrstih garancija privatnosti i uz konfuziju sa drugim propisima koji regulišu tu materiju.

Prema pisanju medija, CISPA je uglavnom dobila podršku republikanaca dok su se zakonu suprotstavile demokrate, manjina u Predstavničkom domu, čiji su pojedini predstavnici učestvovali u pisanju zakona.

Zbog snažnog protivljenja javnosti, zakon je delimično izmenjen i u njega je ugrađena klauzula uslovne važnosti - on se iznova mora odbravati svakih pet godina.

Međutim, protivnici CISPA smatraju da su promene samo kozmetičke, i da iz njega nije izbačena ključna sporna odredba - da primena tog zakona isključuje sve ostale, što ukazuje na neutuživost kompanija u slučaju da prosleđivanjem informacija nanesu štetu građanima.

Kako javlja Forbs, u zakonski predlog su u poslednjim trenucima pred glasanje uvršćeni amandmani koji pogoršavaju najkritikovanije delove tog dokumenta, omogućavajući kompanijama da sa državnim službama dele još više vrsta informacija.

CISPA se našla na udaru grupa za zaštitu ljudskih prava, stručnjaka za sajberbezbednost, profesora univerziteta i stotina hiljada građana koji su potpisali nekoliko peticija i uporno pozivali svoje predstavnike u Predstavničkom domu da odbace zakonski predlog.

Da bi zakon bio usvojen i stupio na snagu, mora da prođe i u Senatu, a potom ga mora potpisati američki predsednik.

U Senatu većinu imaju demokrate, manje naklonjene ovom zakonu.

Bela kuća je u sredu upozorila da će predsednik SAD staviti veto na CISPA jer "sajberbezbednost i privatnost nisu međusobno isključive kategorije".