Najjača do sada zabjeležena solarna oluja koja je pogodila Zemlju dogodila se 1859. godine Poznata kao Karingtonov događaj, rezultirala je polarnom svetlosti koja se videla čak i na Kubi, i haosom u primitivnom električnom sistemu onoga vremena, zbog čega je dolazilo i do požara u telegrafskim stanicama.

Kada bi oluja slične magnitude pogodila Zemlju sada, kada društvo daleko više zavisi od elektronike i tehnologije, bez sumnje bi to imalo katatrofalne posledice.

Kao pokušaj odgovora na tu opasnu prijetnju, Nacionalni savet za nauku i tehnologiju američke Bele kuće objavilo je Nacionalni akcioni plan za svemirske vremenske prilike, u kom je detaljno opisan strateški plan pripreme za slučaj velike solarne oluje.

Dokument upozorava kako su elektronski sistemi postali međusobno gotovo potpuno isprepleteni pa ako jedan bude izbačen elektromagnetnim pulsom, lako bi se mogla dogoditi lančana reakcija pada sistema. Dokument preporučuje pristup koordiniran na saveznom nivou u slučaju brojnih procedura, od onih koje smanjuju ranjivost najrizičnijih infrastruktura, do onih koje povećavaju našu sposobnost predviđanja i komunikacije.

Sunce konstantno izbacuje subatomske čestice u obliku solarnih vetrova, od kojih neki dosegnu i našu atmosferu. To izaziva polarnu svetlost ili Auroru Borealis, iako većinu čestica koje dođu odbije zemljino magnetno polje. S vremena na vreme, posebno velike solarne baklje izbiju sa površine Sunca i njihove se čestice uspeju probiti kroz naše magnetno polje.

Nedavno proučavanje procenilo je kako postoje šanse od 12 odsto da jedna od takvih "megabaklji" eruptira ove decenije i pošalje nam ogromnu solarnu oluju.

Već smo imali prilike da vidimo što bi nam se moglo dogoditi ako nas udari takva oluja, ali u znatno blažem obliku.

Kanada je 1989. pogođena solarnom olujom koja je stvorila kratki spoj na električnoj mreži. U roku od 90 sekundi to je stvorilo zatvaranje električnog sistema Hidro-Kvebek, ostavivši milione bez struje punih devet sati. Kada bi se to dogodilo na puno većoj skali, štete bi bile ogromne.

Jedna procena tvrdi da, ako bi oluja veličine karingtonovog događaja udarila Zemlju danas, cena oporavka samo u SAD bi bila između jedan i dva triliona dolara tokom samo prve godine, dok bi oporavak trajao celu deceniju. Takav bi događaj uticao na svaki segment naših života, od prevoza, komunikacije, bankarskih usluga i vlasti, s obzirom da živimo u elektronskom svetu.

U stvari opasnost je toliko velika da i Evropska svemirska agencija radi na sopstvenom sistemu za upozoravanje, uz pomoć naučnika iz 14 evropskih zemalja. Trenutno baš i ne možemo učiniti puno toga u slučaju da oluja udari, osim upozoravanja nadležnih na nadolazeću pretnju, koji bi onda zatvorili relevantne sisteme kako bi ograničili potencijalnu štetu.

SLABI MAGNETNO POLJE ZEMLJE

Magnetno polje Zemlje koje štiti našu planetu od kosmičke radijacije i Sunčevih oluja počinje da slabi. Naime, najnoviji naučni pokazatelji govore da magnetno polje slabi, posebno na severnoj hemisferi.

Zašto se ovo dešava nije poznato. Jedan od mogućih razloga bi bila promena magnetnih polova Zemlje. Poslednja takva promena desila se pre više od 700.000 godina.

Slabljenje magnetnog polja Zemlje najverovatnije je počeo još pre oko 150 godina. Jačina polja već je dosta oslabila, a njegovo slabljenje se u poslednje vreme ubrzalo. Tokom procesa obrtanja (zamene) polova osnovno magnetno polje slabi, skoro do nestajanja, a potom se ponovo pojavljuje, ali sa obrnutim polaritetom.

U slučaju obrtanja polova, može da dođe do havarija na dalekovodima, kvarova na satelitima, širenja ozonskih rupa, pojave polarnih svetlosti na ekvatoru, dezorijentacije ptica selica, riba i svih drugih životinja koje se za svoju navigaciju oslanjaju na magnetno polje.

Ako se to dogodi to će uticati na sva živa bića na Zemlji, a sa time i na ljude. Kada, i ako se to dogodi, igla kompasa će pokazivati na jug a ne na sever.

(Nezavisne/EPK)