DINOSAURUSI SU IZUMRLI DA BI SE LJUDI RAZVILI: Fizičarka predstavila novu teoriju o tamnoj materiji

Ako tražite odgovor na pitanje odakle dolazimo, on uveliko zavisi od toga koga pitate. Astrofizičar bi vam mogao reći da se hemijski sastav našeg tela kovao u nukearnim požarima zvezda, dok bi biolog verovatno istakao sličnosti našeg DNK sa DNK drugih primata i zaključio da smo se razvili od majmuna.

Ali, teoretičarka fizike Lisa Randal s Harvarda, nudi potpuno drugačiji odgovor koji je opisala u novoj knjizi "Dark Matter and the Dinosaurs". Lisa naime tvrdi da je izumiranje dinosaurusa bilo nužno za nastanak ljudi, povezano s tamnom materijom, misterioznom, nevidljivom materijom za koju astronomi procenjuju da čini 85 odsto svega u svemiru.

Izumiranje jedne vrste predstavlja početak stvaranja druge.

Paleontolozi su uglavnom saglasni da je pre otprilike 66 miliona godina nebesko telo dugačko 14.5 kilometara, verovatno kometa, pogodila Zemlju. Pritom je uništeno 75 odsto svih živih vrsta na planeti, uključujući i većinu dinosaurusa. Među preživelima su bile i male vrste primata, koje su narednih 66 miliona godina rasle i razvijale se u današne ljude.

Ali, šta je uopšte uzrokovalo da neki orgomni kamen udari u našu planetu i pruži primatima šansu za daljnji razvoj? Može biti da se sve dogodilo slučajno ili da smo imali sreće.

Source: Space Telescope Witnesses a "Galaxy Bloodbath" by Reuters on Rumble

Ali Lisa ne deli to mišljenje. U svojoj knjizi ona opisuje tamni oblik, nalik na palačinku, koji se sastojao od guste tamne materije, koji je odgovoran na nastanak naše vrste.

Tamna materija nikad nije otkrivena, ali postoji više nego dovoljno dokaza da njena gravitacija utiče na naš svemir, pa većina naučne zajednice smatra da, iako se ne može dodirnuti ni videti, ona prožima svemir.

Tamna materija se uopšteno koncentriše u velikim oreolima oko galaksija, poput velikih mehurića. Ali Lisa smatra da možda postoje i tamni diskovi među zvezdama, planetama i oblacima plina u našoj galaksiji.

Pazite na tamne diskove.

Ako se u Lisinim hipotetičkim tamnim diskovima nalazi tamna materija, to bi moglo objasniti zašto diskovi imaju tako jak gravitacijski uticaj na tela oko sebe, uključujući i Sunčev sistem.

Ali, Sunčev sistem nije uvek blizu diska, koji predstavlja poentu Lisine teorije.

Sunčev sistem se vrti oko središta Mlečnog puta, na isti način kao što se Zemlja okreće oko Sunca, uz intrigantnu stopu treperenja.

Nekoliko astronoma izradilo je gurbu procenu oscilacije ove stope pre petnaestak godina, pa su izračunali da Sunčev sistem prolazi kroz ravninu Mlečnog puta, jednom u 32 miliona godina. Drugim rečima, ako postoji tamni disk, toliko često prolazimo kroz njega.

Zanimljivo je da postoje dokazi koji ukazuju na to da je do masovnih izumiranja u prošlosti Zemlje dolazilo upravo unutar tog vremenskog okvira, ili jednom svakih 25 do 35 miliona godina.

Source: 360-Degree View of the Milky Way by rumblestaff on Rumble

Upravo zbog te povezanosti između masovnog izumiranja i oscilacije u Sunčevom sistemu širom galaksije, Lisa i njen kolega s Harvarda, Metju Ris, počeli su da proučavaju moguće poreklo nastanka ljudske vrste.

Lisina hopteza je da kad prolazimo kroz tamni disk, gravitacija iz tamne materije - kojom je disk ispunjen - utiče na spoljni deo našeg Sunčevog sistema, nazvanog Ortov oblak.

Ovaj oblak udaljen je od 50.000 do 100.000 astronomskih jedinica od Sunca, te se pretpostavlja da sadrži milijarde ledenih predmeta koji su široki oko 20 km.

Kada bi oni udarili u Zemlju, sigurno bi se završio život kakav nam je sada poznat, a Lisa smatra da se tačno to dogodilo dinosaurusima pre 66 miliona godina, čime su otvorena vrata evoluciji primata.

Dokazivanje

Iako je nemoguće vratiti sat, pogotovo toliko unazad, dokazivanje postojanja tamnog diska svakako bi išlo u prilog Lisinoj teoriji.

Ona je pokušala to i da dokaže tako što je gledala brzinu i smer kretanja zvezda u našoj galaksiji. Ako se zvezde kreću u smeru koji se ne može objasniti običnom, vidljivom materijom oko njih, tad se javlja velika mogućnost za postojanje tamnog diska.

Iako to nije tako lako dokazivo, budući da postoji oko 100 milijardi zvezda u Mlečnom putu, a lov na tamnu materiju nije nimalo jednostavan.

Zasad postoje desetak funkcionalnih detektora pod zemljom, na Zemljinoj površini i u svemiru, ali niti jedan još nije uspeo da detektuje čestice tamne materije. Ako se to desi, bio bi to još jedan plus za Lisu i njenu hipotezu.

Source: Stunning Milky Way timelapse captured in Macedonia by MakQueen on Rumble

(Business Insider)