Fluorescentne LED sijalice gotovo su iskorenile klasične, sa užarenom niti. Klasična Edisonova sijalica troši čak 95 odsto energije na toplinu, a ne na svetlost što je krajnje neefikasno. Tim u kome su hrvatski i srpski naučnik planira da ovu sijalicu modifikuje i vrati joj pravi sjaj.
sijalice.jpg
Foto: Profimedia

Marin Soljačić iz Hrvatske predaje fiziku na Tehnološkom institutu u Masačusetsu (MIT) i vodi istraživački tim za fotoniku i moderni elektro-magnetizam u kom se nalaze naučnik Ivan Celanović, profesor fizike Džon Džoanopolus, profesor energetskog inženjeringa Gang Čen i naučnik Ognjen Ilić iz Srbije. Oni zajedno sa kolegama Univerziteta Perdju radi na stvaranju energetski efikasnih sijalica sa volframovom niti.

“Naše društvo je napravilo težak izbor i odlučilo da napustimo te sijalice (koje smo koristili 130 godina) jer je smatrano da su nužno neefikasne. Sada smo napravili klasičnu sijalicu koja ima efikasnost sličnu kao LED ili fluorescentne i opisali teoretski potencijal da te sijalice budu još efikasnije", kaže Soljačić.

sijalice.jpg
Foto: Profimedia

"U ovom trenutku reč je o isključivo naučnom poduhvatu. Da li će (i kada) takve sijalice biti bitne na tržištu, zavisi od toga koliko će koštati proizvodnja i koliko će biti pouzdane: to su pitanja koja trenutno istražujemo, ali još ne znamo odgovor na njih", dodaje naučnik.

Ključ je u procesu koji se odvija u dve faze: prva uključuje klasičnu volframovu nit, sa svim manama i gubicima. Međutim, zahvaljujući sekundarnim strukturama toplotna energija se skuplja i usmerava nazad ka volframovoj niti koja ga upija i ponovo emituje kao izvor svetla. Reč je o strukturama, koje su jedan oblik fotoničkog kristala i koje se proizvode od široko rasprostranjenih i lako dostupnih materijala, koristeći pritom tehnologiju taloženja materijala.

sijalice.jpg
Foto: Profimedia

Drugi korak čini najveću razliku u tome kako taj sistem pretvara električnu energiju u svetlost. Jedno od merila koje karakterišu izvore svetla jest i delotvornost osvetljenja, koja u obzir uzima odziv ljudskog oka. Klasična sijalica ima tek dva do tri odsto navedene efikasnosti, dok fluorescentne imaju između 7 i 15 odsto, a LED između 5 i 15 odsto.

Nova klasična sijalica, s dve faze, imala bi čak do 40 odsto te efikasnosti, što je veliko poboljšanje. Prvi koncepti koje su Soljačić i društvo napravili, još ne dosežu taj procenat i tek su na 6,6 odsto. Ipak, već sad je primetna svetla perspektiva za ovo polje istraživanja.

Njihov rad objavljen je u prestižnom naučnom časopisu "Nature".

(Dnevnik.hr)