Svaki pametni telefon sadrži u sebi neki od plemenitih metala: zlato, srebro, platinu, bakar ili paladijum. Ovi metali su sada vredniji nego inače, zato što se suočavamo sa mogućnošću da jednog dana više nećemo moći da ih iskopamo iz zemlje u rudnicima. Iznenada je vaš stari pametan telefon vredniji nego što ste mislili.

Ne propustite...Surfuju, četuju....OPSEDNUTI: Srbi prosečno koriste mobilne telefone više od pet sati dnevno
drustvene-mreze-mobilni-telefon.jpg
Obožavaoci „Eplovih…POBUNA: Planeta pobesnela zbog novih slušalica za ajfon
ajfon.jpg

Šta se nalazi u pametnom telefonu?

Na primer, u veoma popularnom ajfonu procenjeno je da ima 0,034 grama zlata, 0,34 grama srebra i 0,015 grama paladijuma. Takođe sadrži i manje vredan, ali ipak značajan aluminijum (25 grama) i bakar (15 grama). I ovo je samo početak, s obzirom na to da pametni telefoni sadrže u sebi i retke elemente koji se nalaze u zemlji, poput itrijuma, lantana, terbijuma, neodijuma i prazeodijuma. Tu su takođe i plastika, staklo, baterija, a lista je dosta dugačka.

Svi su prisutni u relativno malim količinama, ali više od dve milijarde ljudi trenutno ima pametne telefone, a broj se svakodnevno povećava. Šta više, koncentracija nekih od ovih elemenata, poput zlata i srebra je zapravo veća nego u istoj toj količini rude.

Jedna tona ajfona će imati 300 puta više zlata nego tona rude zlata i 6,5 puta više srebra u odnosu na tonu rude srebra. S obzirom na to da ljudi u proseku menjaju telefon na 11 meseci, stari obično bude sklonjen u fioku ili neku kutiju u ostavi.

Jedva 10 posto njih se reciklira, kad dragocene komponenete ponovo budu u upotrebi. Pravi mali rudnici leže upravo u fiokama, kutijama, na policama, a da to većina ljudi ni ne zna.

Šta se dešava sa resursima kad telefon "ostari"?

Izazov je kako oporaviti dragocene materijale iz telefona bezbedno i ekonomično. Značajan deo elektronskog otpada, uključujući i mobilne telefone, izvozi se i baca u zemljama poput Kine, gde su radnici slabije plaćeni. Grad Điou, smešten na jugu Kine, je najveći elektronski otpad na svetu. To je uzrokovalo velike zdravstvene probleme stanovnika, kao i zagađenje zemljišta, reka i vazduha olovom, živom i arsenom.

Recikliranje elektronskog otpada u zemlji odakle i potiče je veliki izazov. Na primer, u Australiji, recikliranje se vrši industrijskim topljenjem, čija je cena jako visoka, a svakako ovaj način nije u potpunosti ekološki bezopasan.

(24sata/EPK)