PSIHOLOGIJA DRUŠTVENIH MREŽA: Evo šta Fejsbuk status govori o vama

Ono što svakodnevno objavljujemo i delimo na društvenim mrežama govori mnogo više o tome šta se dešava u našim glavama nego što smo toga svesni.

To je isto pitanje koje bezbrojni psiholozi, psihijatri i savetnici postavljaju svojim pacijentima i klijentima na početku seanse, ali i pitanje koje instinktivno postavljamo prijatelju ili članu porodice, koji deluje kao da ga nešto muči. Naša aktivnost na društvenim medijima može da pruži neverovatne, a često nenamerne uvide u naše psihičko stanje.

Šta o vama govori ono što objavljujete na Fejsbuku?

Istraživanje 555 korisnika Fejsbuka u SAD pokazalo je da ekstrovertne osobe mnogo češće objavljuju svoje društvene aktivnosti i detalje iz svakodnevnog života nego što to rade introvertne osobe.

Ljudi sa niskim samopouzdanjem će ćešće pisati i o svojim romantičnim partnerima, dok će narcisi pisati o sebi i hvaliti se svojim dostignućima, izgledom ili intelektom.Oni koji pate od neke vrste neuroze češće se okretati Fejsbuku kako bi tražili pažnju i neku potvrdu svojih vrednosti.

Drugo istraživanje je pokazalo da su osobe koje objavljuju mnogo svojih fotografija, naročito „selfija“ uglavnom narcisoidne i češće imaju i druge psihopatske crte u odnosu na one koji to ne čine.

Dalje, osobe koje previše digitalno menjaju svoje fotografije imaju nisko samopouzdanje.

Da li ljudi koriste društvene medije kao terapiju?

Ali da li je to samo uzaludno plakanje i izražavanje nezadovoljstva ili besa koje samo naglašavaju vaše probleme umesto da vam pomognu? Centar za mentalno zdravlje u Meksiko Sitiju misli tako i zato je pokrenuo kampanju u kojoj ljudima govor da Fejsbuk nije jeftina zamena za psihoterapiju.

Međutim, mnogi stručnjaci smatraju da ima koristi od izražavanja osećanja na društvenim mrežama. Takve objave mogu biti upozorenja na to da li je neko sklon samoubistvu na primer. „Black Dog institute“ iz Australije sproveo je studijom pomoću kompjuterskog programa koji je tokom dva meseca pretraživao tvitove ne bi li našli reči i izraze koji su povezani sa samoubistvom.

Istraživači i kompjuterski program bi tada odvojeno klasifikovali tvitove kako bi utvrdili koji od njih su zabrinjavajući i zaista predstavljaju poziv u pomoć. I ljudi i softver su imali slične rezultate što otvara mogućnost razvoja softvera, koji bi mogao da nauči da identifikuje pozive u pomoć i odmah reaguje, možda obaveštavanjem porodice ili lekara.

Neke onlajn zajednice su već prepoznale značaj upozorenja na potencijalne samoubice pa su organizovale svoje mreže podrške. Tako na primer Reddit ima stranicu „Suicide Watch“ gde korisnici mogu da pomognu ljudima koji misle da život nema smisla. Iako kao i svuda, i u tim zajednicama, ima „trolova“ koji će ih ismevati, ali ima mnogo više onih koji zaista žele da pomognu drugima. I nedostatak aktivnosti na društvenim medijima može da ukaže na neke mentalne probleme.

Jedno istraživanje koristi aplikaciju pomoću koje mapira aktivnosti neke osobe na društvenim medijima, kako bi utvrdilo da li se ta osoba odjednom povlači sa društvenih mreža, što bi moglo da se smatra znakom depresije.

Socijalne mreže mogu da otkriju velike „emotivne trendove“

U zajedničkom projektu australijske naučne agencije CSIRO i instituta „Black Dog“ nazvanom „We Feel“ oni analiziraju tvitove kako bi videli kako se ljudi zbog nekog događaja osećaju.

Rezultat istraživanja je mapa koja pokazuje koliko procenat stanovništava neke zemlje je u svakom trenutku srećan, tužan, ljut, uplašen, iznenađen...

(Blic)