TEHNOLOGIJA ĆE ZAMENITI LJUDE! To će se dogoditi već OVE GODINE, a evo i kako...

Ako je 2016. delovala politički turbulentna, 2017. obećava jednake potrese na tehnološkom frontu. Delić promena se događa neverovatnom brzinom, sa dubokim implikatorima za način na koji radimo i komuniciramo.

Sajber-sigurnost

Sajber-sigurnost će, bez sumnje, biti dominantna tema 2017. godine jer su se svi tehnološki inovatori posvetili istraživanju krađa podataka, prevara i sajber-propagande. Zaboravite na Kim Kardašijan i njoj slične, jer će hakovanje zapaliti internet - i još mnogo toga će se desiti pored ovoga.

Pošto su optužbe na račun ruskog mešanja u predsedničke izbore u SAD 2016. nastavile da odjekuju širom sveta, hakeri - bilo privatni ili državni - počeli su da dobijaju prednost. Profesor Ričard Benham, predsednik Nacionalnog centra za sajber-upravljanje, dao je upozorenje: "Glavna banka će propasti kao posledica sajber-napada u 2017, što će dovesti do generalnog gubitka poverenja.

U novembru prošle godine hakeri su ukrali 2,5 miliona funti od 9.000 klijenta banke Tesko u napadu na njihovo finansijsko poslovanje, što su vlasti u Velikoj Britaniji ocenile kao "bez presedana". I što više svet postaje povezan - povezani automobili, pametne kuće, gradovi osetljivi na senzor - hakeri imaju više prilika da probiju sistem i da ga opustoše.

"Internet stvari i industrijske internet stvari (IIoT) igraće veću ulogu u ciljanim napadima u 2017", kaže Rajmund Džins, šef tehnološkog odseka u sajber-kompaniji “Trend Micro”.

"Ovi napadi će iskoristitirastuće prihvatanje povezanih uređaja eksploatišući ranjivost i nesigurne sisteme da poremete poslovne procese, kao što smo imali slučaj sa Miraiom."

Firma takođe predviđa će tokom 2017. kriminalci nastaviti da prave svoje ransomver infrastrukture - to je alat koji omogućava hakerima da se probiju u sistem, šifruju sve podatke i onda traže otkup kako bi ih dešifrovali.

Hakeri mogu da postignu isti rezultat tako što obore veb-sajt ili kontrole kojima upravlja fabrika pomoću DDoS (Distributed denial of servise) napada - on će vam "poplaviti" kompjuterske servere sa toliko zahteva da će morati da prestanu sa radom. Hakeri nisu samo zainteresovani da ukradu podakte i naprave novac od toga, upozorava Džejson Hart, tehnološki direktor zadužen za zaštitu podataka u “Gemaltu”, kompaniji za digitalnu bezbednost.

Oni menjaju sistem sa mogućnošću teških posledica. Zastrašujuće je, ali napadi na integritet podataka imaju moć da obore celu kompaniju i šire; čitave berze mogu da budu zatrovane i da padnu zbog pogrešnih podataka.

"Mreža električne energije i drugih sistema, od semafora do vodosnabdevanja, može biti ozbiljno poremećena ako su podaci izmenjeni", kaže on.

Kao i slabo osigurani uređaji, naivni ljudi će i dalje biti na meti sa takozvanim i.mejl biznis komprimisima - prevarama, kako bi nastavili da dobijaju bogate nagrade, predviđaju stručnjaci. Jednostavno, prevare zaposlenog da prebaci sredstva na račun krimalaca - iako ovo nije visoka tehnologija, začuđujuće je efektivno, firma “Trend Micro” izveštava da je prosek isplata u SAD bio 140.000 dolara prošle godine.

"Sajber-kriminalci pogađaju ljudsku ranjivost", kaže profesor Benam. "Milioni se troše na tehnologiju, ali ništa na treninge podizanja svesti.”

Veštačka inteligencija

VI (veštačka inteligencija) je bila glavna tema u 2016, a izgleda da će, u dobrom ili lošem smislu, biti tema i u 2017. Omogućavanje mašina da uče, da se adaptiraju na razne okolnosti i donose odluke samostalno umesto da jednostavno slušaju algoritam koji je već programiran za njih ukazuju na to da veštačka inteligencija ima onoliko mana koliko i prednosti.

Pesimisti upozoravaju da samoprogramirajuće mašine mogu da se osamostale i otrgnu ljudskoj kontroli, što može da dovede do apokaliptičnih rezultata. S druge strane, optimisti kažu da, ako se uvede restriktivni i manje autonoman model učenja mašina, one bi mogle da pomognu pri identifikaciji obrazaca i korelacija kod velikog broja podataka koji se trenutno generišu i čuvaju na cloud sistemima, a koje čovek trenutno ne može da identifikuje.

Kako sve više uređaja i senzora bude povezano, sve više ćemo učiti o svetu oko nas. Mogućnost razumevanja svih tih podataka i obrazaca može da nam pomogne u lečenju bolesti, borbi protiv klimatskih promena i efikasnijoj proizvodnji hrane. Takođe, može nam pomoći i u vođenju efikasnijeg i pametnijeg načina života od onog koji vodimo danas, smatraju zagovornici ove tehnologije.

Mnogo se govorilo o chat botovima u korisničkim servisima prošle godine, kao o veštačkoj inteligenciji. Kako god, ovo su bili prilično glupi programi koji su pretežno nasumično pogađali koji je najprihvatljiviji odgovor na zadato pitanje. Prava veštačka inteligencija, koja se oslanja na obradu prirodnog jezika, neuronskih mreža i mehaničkog učenja, razumeće kako ljudi razmišljaju, govore i koncipiraju stvarnost. Ovo će tu veštačku inteligenciju učiniti pametnijom i lakšom za komunikaciju.

Što više ljudi bude koristilo veštačku inteligenciju, ona će imati više podataka koje će morati da nauči, što će je na kraju učiniti pametnijom. Shodno tome, najverovatnije ćemo videti uspon pametnih virtuelnih pomoćnika kao što su Amazonova ‘Alexa’, Google Assistant, Microsoft Cortana, Apple Siri i Viv. Preduzeća će koristiti svoje verzije virtuelnih pomoćnika kako bi mogla da razumeju i povežu značenja svih podataka sa kojima rade.

“Sa veštačkom inteligencijom imamo mogućnost da napravimo sistem za pomoć pri donošenju odluka koji će da vidi, čuje, razume i sarađuje sa nama u cilju pomoći i donošenju bržih, relevantnijih i boljih odluka” kaže Gejl Šepard, generalni menadžer “Saffron Technology”, “Intelove” firme za razvoj kognitivne tehnologije. Naravno, neprekidna povezanost takozvanih always-on uređaja sa cloud sistemima predstavlja još jednu potencijalnu bezbednost, a da ne pominjemo i pitanje privatnosti i onoga što se dešava sa svim podacima koje ovi uređaji skladište.

Još jedna briga u vezi sa veštačkom inteligencijom su i napadi hakera i njihov pristup njima - to je trka u sajber-naoružanju. “Veštačka inteligencija će ‘napajati’ štetni softver i koristiti podatke od potencijalne mete za slanje mejlova za krađu identiteta, a koji kopiraju ljudske manire i sadržaj” upozorava Endi Pauel, šef sajber-sigurnosti u “Capgemini UK”, firmi za IT konsultacije. “Pošto će izgledati više ‘ljudski’, ovi napadi pomoću veštačke inteligencije biće u skladu sa metom bolje nego ikad, što će rezultirati uspešnim napadom na metu.” Ne postoji mogućnost izbegavanja teme sajber-sigurnosti u 2017.

Pojačana i virtuelna realnost

Dok je “Pokemon Go” pokazao kako preterana ili pomešana realnost tehnologije može da napravi pravu oluju u svetu mobilnog gejminga, 2017. je verovatno godina u kojoj će više poslovnog sveta (firme, kompanije) prihvatiti tehnologiju.

Marketing prilike su očigledne, sa kompanijama kao što je BMW, koje se udružuju sa “Accentureom” i “Google Tangom” kako bi kreirali aplikaciju koja omogućava korisnicima da vizualizuju kako bi različiti modeli automobila izgledali u raznim situacijama u životu.

Dosta njihovih prodavaca će koristiti upravo ovu aplikaciju kako bi unapredili svoj marketing. Ali ima dosta industrijskih i obrazovnih aplikacija, takođe, počevši od pametnih naočara i displeja koji omogućavaju radnicima da slede uputstva, čitaju ih i snalaze se na radnim mestima mnogo efikacnije. Virtuelna stvarnost se i dalje koristi za igrice, ali kada se lakše i brže slušalice kombinuju sa “Heptic” tehnologijom, aplikacije za obuku i nastavu takođe će biti omogućene.

Automatizacija

Kako Al preuzima sve, od kol-centra i korisničkog servisa, i automatizacija nastavlja da preuzima proizvodnju, postavlja se veliko pitanje - šta će biti novi poslovi radnika koji će uskoro biti višak. Već smo videli kako su efekti globalizacije i automatizacije uzburkali glasače u SAD i eventualno u Evropi ove godine.

Da li je moguće da dolazi nova Ludit revolucija? Nakon svega, ko ima najviše koristi od jeftinije produkcije? Sigurno ne siromašni.

"Počećemo da iznosimo neke veoma teške činjenice u vezi sa tehnologijom i radnom snagom", rekao je Tijen Cuo, osnivač tehnološke platorme “Zuora”.

"Pronaći ćemo način kako da napravimo poslove za ljude u ovoj novoj ekonomiji, iako će bukvalno biti nekoliko poslova, onda ćemo morati da ustanovimo neki način standarda života ili osnovna primanja za ljude."

Dakle, 2017. takođe će biti godina u kojoj će svet morati da se suoči, napokon, sa konkretnim uticajem tehnologije na ljudsko društvo.