Zastrašujuća jednogodišnja erupcija na Islandu u 10. veku dovela je do odbacivanja starih božanstava i prihvatanja novog boga

Najveća erupcija vulkana u istoriji Islanda, opisana u apokaliptičnoj srednjovekovnoj pesmi, iskorišćena je za pokrštavanje Islanđana u 10. veku, tvrde istraživači sa univerziteta Kembridž.


Do ovih zaključaka tim istoričara, ali i drugih naučnika došao je proučavajući informacije u ledu i drveću na ovom ostrvu, kao i izvore iz tog vremena.


Kalkulacija


Pomoću najnovijih naučnih metoda oni su zaključili da je do erupcije vulkana Eldgja došlo na proleće 939. i da je trajala do jeseni sledeće godine. Bio je to neverovatan događaj, tokom kojeg je ovaj vulkan izbacio oko 20 kubnih kilometara lave.


Ta erupcija je, dodaju, imala velike posledice - svojevrsna sumporna prašina je prekrila Island, ali i celu Evropu, sunce je delovalo neverovatno crveno, a zbog vulkanske prašine u vazduhu temperatura je pala, pa je to bilo najhladnije leto u poslednjih 1.500 godina, a zime su bile još oštrije. Osim toga, klima je dovela do masovnog uginuća stoke i najezde skakavaca.

- Erupcija je bila razarajuća za koloniste na Islandu - kaže Endi Orčard, profesor na Kembridžu.


U pesmi „Voluspa“ iz 961. opisane su neke od posledica erupcije. U njoj se navodi proročanstvo o kraju starih, paganskih bogova i dolasku novog boga.


Kraj bogova


- Jake zime i hladna leta, glad i apokaliptični prizori naterali su ljude da zaista poveruju da je erupcija dovela do smrti starih božanstava i da spas može da donese nova vera. Sećanja na ogromnu erupciju korišćena su za ubrzanu hristijanizaciju Islanda - kaže kaže dr Klajv Openhajmer, profesor odeljenja za geografiju na Kembridžu.

Kurir / E.K.

Foto: Profimedia