Uređaji koji se svakodnevno koriste, poput pametnih zvučnika, kamera na vratima, televizora, pa čak i mašina za pranje veša, špijuniraju porodice, pokazalo je jedno istraživanje.

Istraživanje koje je objavio sajt „Which?“ pokazalo je da kompanije prikupljaju mnogo više podataka nego što je potrebno da bi proizvod funkcionisao.

Otkriveno je da standardni uređaji u domaćinstvu prikupljaju i dele privatne informacije s velikim tehnološkim kompanijama, kao što su Google, Amazon, Facebook i TikTok. Veruje se da kompanije i njihovi poslovni partneri koriste informacije da bi ciljali ljude oglašavanjem na pametnim telefonima i drugim uređajima.

shutterstock-meta-1.jpg
Shutterstock 

Rezultati koje je objavio sajt „Which?“ pokazuju da kompanije prikupljaju mnogo više podataka nego što je potrebno da bi proizvod funkcionisao. Google Nest proizvodi, koji uključuju bezbednosne kamere, pametne zvučnike, kamere za zvona na vratima, sisteme za kontrolu grejanja, prikupljaju ogromnu količinu informacija o lokaciji ljudi koji se povezuju putem pametnih telefona koristeći Android operativni sistem. S druge strane, ti isti proizvodi prikupljaju znatno manje informacija kada se korisnici na njih spajaju preko Applovog Iphona.

„Nije poznato zašto se prikupljaju dodatni podaci. Međutim, primarni posao Googla je oglašavanje i marketing, dok se Apple trenutno fokusira na prodaju hardvera“, glasi objašnjenje istraživanja.

shutterstock-google-2.jpg
Shutterstock 

Stručnjaci su posmatrali koje su informacije potrebne uređajima za kreiranje naloga, koje dozvole za podatke zahtevaju njihove aplikacije i koje aktivnosti marketinške kompanije prate na tuđim proizvodima. Pametni zvučnici bi trebalo da slušaju samo kada korisnici to žele, ali to nije uvek tako.

Na primer, pametni zvučnici marke „Bose“ dele korisničke podatke s Metom, matičnom kompanijom Facebooka, Instagrama, Whatsappa i Thredsa. Ezviz pametne kamere i zvona na vratima, koje prodaju veliki trgovinski lanci uključujući Argos, imali su daleko najaktivniji softver za praćenje. To je uključivalo deljenje informacija s TikTokovom poslovnom marketinškom jedinicom, kao i s Pangleom, vodećom platformom za video oglašavanje, Huaweijem, Googlom i Metom. Svaki brend pametnih kamera i zvona koristila je Google usluge praćenja, dok su se Blink i Ring povezali s matičnom kompanijom Amazon.

amazon.jpg
Shutterstock 

„Which?“ je objasnio da su funkcije špijuniranja i praćenja automatski aktivirane prema podrazumevanim podešavanjima. Potrošači mogu da ih isključe, ali to zahteva promenu podešavanja i može dovesti do toga da neki aspekti uređaja ili aplikacije više ne rade. Većina menija pametnih televizora puna je oglasa, od kojih su neki personalizovani na osnovu korisničkih podataka.

Prema istraživanju, LG je tražio najviše podataka od svih brendova mašina za pranje veša, uključujući ime kupca, datum rođenja, e-poštu, imenik s telefonskim kontaktima, tačnu lokaciju i telefonski broj. Hoover je tražio kontakte i telefonske brojeve korisnika na Android uređajima. Uz Miele, praćenje precizne lokacije omogućeno je prema podrazumevanim podešavanjima i potrebno za korišćenje njegove aplikacije.

KO NAJVIŠE ŠPIJUNIRA?

Istraživanje je pokazalo da su podaci, za koje se ljudi najviše brinu da će biti podeljeni, njihovi kontakti i lokacija u pozadini. Zatim slede fotografije, broj telefona i tačna lokacija. Prema Opštim propisima o zaštiti podataka (GDPR), kompanije moraju da budu transparentne u pogledu podataka koje prikupljaju i načina na koji se ti podaci obrađuju. Prikupljeni podaci takođe moraju da budu relevantni i ograničeni na ono što je potrebno za odvijanje obrade. Međutim, razlozi za uzimanje informacija često su preopširni, a kompanije tvrde da imaju ‘legitimne interese’.

„Kompanije ne bi trebalo da prikupljaju više podataka nego što im je potrebno za pružanje usluge koja se nudi, posebno ako će važne informacije ‘zakopati’ u dugačke odredbe i uslove korišćenja. Kancelarija poverenika za informacije o ličnosti trebalo bi da razmotri ažuriranje smernica da bi bolje zaštitila potrošače od slučajnog odricanja od ogromnih delova sopstvenih podataka, a da toga nisu svesni“, rekao je Rokio Konča, direktor politike Whicha?.

0801-shutter.jpg
Shutterstock 

Proizvođači su tvrdili da su transparentni s kupcima u pogledu upotrebe njihovih podataka. Tvrdili su i da se prikupljeni podaci koriste za poboljšanje uređaja i usluga.

„Google se u potpunosti pridržava primenjivih zakona o privatnosti i pruža transparentnost našim korisnicima u pogledu podataka koje prikupljamo i načina na koji ih koristimo“, rekli su iz Googla kada je istraživanje izašlo u javnost.

Iz Amazona su poručili da dizajniraju svoje proizvode da bi zaštitili privatnost i bezbednost svojih kupaca i da bi korisnicima omogućili kontrolu nad njihovim iskustvom.

Izvor: Nova/Kurir/Darko Mulic