Kampanja započela je u martu 2024., a žrtve su za sada samo klijenti tri češke banke.
Nakon što se instalira, malver prikazuje lažni veb sajt koji od žrtve zahteva podatke o računu, koji se zatim šalju na server napadača.
Zanimljiva funkcija malvera, nazvana „NFCGate“, prenosi NFC podatke između uređaja žrtve i napadača. NFC (Near Field Communication) je tehnologija koja omogućava bežičnu komunikaciju kratkog dometa i koja se koristi za beskontaktna plaćanja u prodavnicama, kao i za podizanje novca na bankomatima, kada se koristi uz korisnički PIN.
NGate traži od žrtava da unesu određene informacije, uključujući ID, datum rođenja i PIN kod svoje kartice. Takođe od njih traži da uključe NFC na svojim pametnim telefonima i upućuje žrtvu da stavi svoju platnu karticu pored uređaja sve dok zlonamerna aplikacija ne prepozna karticu, objasnio je ESET.
Sa ukradenim NFC podacima i PIN-om, napadač može da se lažno predstavlja kao žrtva na bankomatu kako bi podigao gotovinu. Čak i ako mu to ne uspe, napadač i dalje ima ukradene informacije za pristup računu žrtve i transfer sredstava, upozorava ESET.
Isti malver hakeri koji su fizički u blizini, bi mogli bi da iskoriste za „čitanje“ podataka o beskontaktnim karticama kroz torbe bez nadzora i slično. Međutim, ako se ova tehnika koristi za kopiranje i oponašanje kartica žrtava, to bi samo olakšalo manja beskontaktna plaćanja, dodaje se u izveštaju.
Kako izgleda napad NGate malvera?
Napadač najpre šalje žrtvi phishing link putem SMS-a. Žrtva nesvesno instalira aplikaciju banke koja od nje traži da unese navedene informacije. Zlonamerna aplikacija šalje ukradene podatke na server napadača koji poziva žrtvu lažno se predstavljajući kao službenik banke koji tvrdi da je došlo do bezbednosnog incidenta zbog čega žrtva treba da promeni PIN i verifikuje svoju karticu preko zlonamerne aplikacije. Napadač zatim šalje SMS sa linkom za preuzimanje NGate malvera.
„Obezbeđivanje zaštite od ovako složenih napada zahteva korišćenje određenih proaktivnih koraka protiv taktika kao što su phishing, društveni inženjering i Android malver“, objasnio je Lukaš Štefanko, istraživač malvera u kompaniji ESET.
„Ovo podrazumeva proveru URL-ova veb sajtova, preuzimanje aplikacija iz zvaničnih prodavnica, čuvanje tajnosti PIN kodova, korišćenje bezbednosnih aplikacija na pametnim telefonima, isključivanje NFC funkcije kada nije potrebna, korišćenje zaštitnih futrola ili korišćenje virtuelnih kartica zaštićenih autentifikacijom.“
NE PROPUSTITE
Izvor: Informacija/Kurir/Darko Mulic
