Dupliran broj korisnika bežičnog interneta

U istom periodu registrovano je 315 miliona korisnika žičnog interneta, navodi se u izveštaju OECD-a o razvoju interneta za 2012. godinu.

Istovremeno, brzina interneta je porasla, dok su cene pale. Reklamirana brzina adsl i kablovskog interneta godišnje je u članicama OECD-a rasla za 32 odsto, odnosno 31 odsto odsto u periodu od 2008. do 2011. godine, dok su cene pale za tri odsto, odnosno četiri odsto navodi se u izveštaju te organizacije.

Takođe, primetan je značajan rast broja korisnika mobilnog interneta u članicama OECD-a. Njihov broj je više nego udvostručen od 2005. godine, a u državama koje nisu članice te organizacije broj korisnika mobilnog interneta je utrostručen. Tome je, u velikoj meri doprineo rast prodaje takozvanih pametnih telefona i tablet računara, ali i sve popularaniji klaud kompjuting koji omogućava dostupnost svih podataka na serverima preko svakog uređaja povezanog na internet, preneo je portal Euraktiv Srbija (euractiv.rs).

Ubrzanje interneta i rast broja korisnika pozitivno se odrazio i na rast informaciono-tehnološkog sektora, koji je uspeo da zabeleži rast od čak šest odsto i u vreme ekonomske krize u svetu.

Veći rast zabeležen je u sektoru usluga vezanih za IT, koji će ove godine dostići rast od pet do 10 odsto. Vodeće kompanije u IT sektoru 2011. godine zapošljavale su više od 14 miliona ljudi, što je za šest odsto više nego godinu dana pre toga.

Od njih, najbolje rezultate kada je u pitanju zarada i porast broja zaposlenih imaju internet kompanije. Porasla je i zarada u sektoru elektronske trgovine, koja sada čini značajan segment ukupne zarade. ICT sektor nastavlja da privlači takozvani rizični kapital. U SAD takav kapital zahvata 50 odsto ukupnih rizičnih ulaganja. ICT poslovanje i oblast istraživanja i razvoja premašio je u Južnoj Koreji i Finskoj 1,5 odsto bruto državnog proizvoda. Internet utiče na gotovo sve sektore privrede, od muzičke industrije, razvoja softvera, izdavačke delatnosti, do kompletnih promena u pristupu poslovanju.

Poslovni korisnici su među prvima prihvatili internet i time uticali na njegov razvoj. Godine 2003. u EU je pristup širokopojasnom internetu imalo manje od 40 odsto kompanija, dok je već 2009. godine taj procenat porastao na 90 odsto. Krajem 2011. godine gotovo sve kompanije na prostoru OECD-a imale su pristup internetu. Kada je reč o domaćinstvima, internet je značajno promenio navike ljudi, posebno kad se radi o kupovini i korišćenju informacija.

Približno 70 odsto domaćinstava u članicama OECD-a imaju pristup širokopojasnom internetu, a brzina interneta stalno se povećava dok se cena smanjuje. Internet je, takođe, postao nezaobilazno sredstvo u traženju posla, tako da je 2010. godine 17 odsto internet korisnika koristilo svetsku mrežu za nalaženje posla.

Među korisnicima interneta najviše ih je uzrasta od 16 do 24 godine, dok je najmanje onih koji imaju više od 65 godina. Od sadržaja na internetu dominiraju reklame, zatim video igre, muzika, film i video materijal.

Procenjeno je da je 2010. godine 39 odsto ukupnih prihoda od digitalnog sadržaja odlazilo na prodaju igrica. Muzičke izdavačke kuće su od prodaje muzike preko interneta ostvarila 29 odsto svoje zarade, što je četiri puta više od zarade koja se napravi prodajom internet izdanja novina, knjiga i filmova, iako su te industrije po obimu veće.

Prema podacima Statističkog zavoda Srbije, broj korisnika interneta u Srbiji takođe je porastao 2012. godine i to za 3,1 odsto, tako da sada 52,2 odsto domaćinstava poseduje računar. Prema podacima Zavoda, više od 2,5 miliona miliona građana koristi računar svakog ili skoro svakog dana. Prema anketi tog zavoda, u Srbiji se 47,5 odsto domaćinstava izjasnilo da poseduje internet priključak, što je 6,3 odsto više nego prošle godine, a 10,8 odsto više nego u 2009. godine.