U doba kada se kompjuterski virusi koriste za međudržavnu špijunažu i kada su postali sredstvo ostvarenja ogromnih i skupih ciljeva, nije na odmet prisetiti se kako je sve počelo.

Prvi put kompjuterski virus pominje se 1949. godine u radu Džona fon Nojmana, koji je na Univerzitetu u Ilinoisu održao predavanje na temu "Teorija i organizacija složenih automata".U to vreme termin „kompjuterski virus“ još nije bio ni skovan, a Fon Nojman je na predavanju govorio o tome kako kompjuterski program može da bude napravljen tako da se samoreprodukuje.

Kasnije je iz toga proistekao rad "Teorija o samoreprodukujućim automatima", a Nojman je proglašen za "oca kompjuterske virologije".

Prvi funkcionalni virus za personalne računare – Mozak (Brain), nastao tek 1986. godine i bio je sasvim rudimentaran. Značajno se razlikovao od današnjih i njegov cilj i način na koji je napravljen bio je drastično drugačiji.

Za početak, njegovi tvorci, braća Faruk i Alvi iz Pakistana, ne da nisu krili da su oni kreatori, već su ostavili svoj potpis u programskom kodu virusa.

Njih dvojica su za razliku od današnjih tvoraca kompjuterskih virusa, uspešni biznismeni, vlasnici kompanije za pružanje internet usluga Brain Telecommunications Ltd.

Virus Brain je, inače, bio prilično bezopasan. U to vreme, internet još nije ušao u široku upotrebu pa se virus prenosio, samo na PC-ju, na DOS operativnom sistemu, preko disketa.Pokretao se kada se pokrene i disketa, i ostavljao je poruku poput ove: Welcome to the Dungeon (c) 1986 Basit & Amjad (pvt) Ltd. Brain Computer Services.

Onda je sledila adresa autora i njihovi brojevi telefona, a na kraju i upozorenje: "Čuvajte se virusa. Kontaktirajte nas za vakcinaciju".

Virus nije bio opasan po žrtve. On je zapravo samo menjao oznake diska na kom se nalazi, dodeljujući im ime Brain.