Pod društvenim pritiskom i životinje mogu da se ponašaju kao tinejdžeri koji očajnički žele da se uklope ili kao poštovaoci lokalnih običaja, kaže Endru Viten

VAŠINGTON - Društveni pritisak i učenje od okruženja nisu svojstveni samo ljudima već postoje i među majmunima i kitovima, pokazala su dva odvojena naučna istraživanja.

Južnoafrički vervet majmuni promenili su način ishrane samo da bi se dopali grupi majmuna među koje su se doselili, dok su grbavi kitovi jedni od drugih učili nov način hvatanja plena. Oba ova istraživanja pokazala su da među životinjama postoji kulturno prenošenje.

- Nismo jedinstveni onoliko koliko mislimo da jesmo. Korene ponašanja ljudi moguće je pronaći i kod životinja - rekla je Erika van de Val, vođa tima naučnika sa univerziteta Sent Endru u Škotskoj.

Ona i njene kolege pratili su 109 vervet majmuna podeljenih u dve grupe. Naučnici su tim životinjama iz južnoafričkog rezervata dali izbor da jedu hranu obojenu u ružičasto ili u plavo. Dok je jednoj grupi data ukusna plava hrana i nepodnošljivo gorka ružičasta, druga je dobila ukusu ružičastu i nepodnošljivo gorku plavu hranu. Posle nekoliko meseci i jedna i druga hrana bila je ukusna, ali su majmuni odbijali da jedu hranu na koju nisu navikli. Ipak, to se promenilo čim su pojedini pokušali da se uklope u drugu grupu majmuna.

- Zabeleženi socijalni pritisak pokazuje da se majmuni ponašaju ili kao tinejdžeri koji očajnički žele da se uklope u grupu ili kao neko ko samo pokušava da poštuje lokalne običaje. U skladu sa izrekom "Kad si u Rimu, ponašaj se kao Rimljanin" - kaže Endru Viten, koautor studije.

On dodaje da se slučajno dogodilo da su neki majmuni iz grupe onih koji su jelu plavu hranu otišli u drugi čopor i da su tek tada videli značaj društvenog pritiska.

- Od deset majmuna koji su se preselili, devet je odmah prihvatilo nove navike, a jedini koji se suprotstavio bio je alfa mužjak. Dok su ostali prihvatili običaje kako bi mogli da se približe ženkama, on je smatrao da nema potreba da se ponaša kao drugi - objašnjava Viten.

Naučnici su u odvojenoj studiji kitova pratili neobično ponašanje koje se prvi put pojavilo 1980. Grbavi kitovi su dotad jeli tako što su pod vodom izbacivali mehurove i terali sitnu ribu ka površini, a zatim su naglo izranjali i gostili se.

- Naučnici su 1980. primetili da jedan kit prvo udara repom u vodu praveći buku, pa tek onda proizvodi mehurove. Posle 27 godina, veliki broj kitova naučio je taj manevar i sada ga u ishrani koristi čak 37 odsto njih - kaže Dženi Alen, nekada član tima univerziteta Sent Endru.

Učenje novog trika bilo je posledica drastičnog pada broja haringi, koje kitovi vole da jedu.

- Ova tehnika, koja je omogućila da više ribe bude saterano ka površini, prenosila se s generacije na generaciju. Definitivno je u pitanju nešto što su manje uspešni kitovi učili od uspešnijih - kaže ona.