Novi gospodari neba
ISTORIJSKI USPEH: Let buba robota!
Inženjeri s Harvarda uspeli da proizvedu najmanje leteće mašine na svetu, sposobne da imitiraju pokrete pčela i mušica
NJUJORK - Špijuni koji staju navrh prsta.
Tim inženjera sa američkog univerziteta Harvard napravio je „robo-pčelu“, veštačkog insekta upola manjeg od spajalice i lakšeg od desetog dela grama. Ova malena mašina je prvi izum te veličine koji je sposoban za kontrolisani let.
Izazov generacija
Inspirisani anatomijom pčele i mušice, inženjeri su napravili robota sa dva izuzetno tanka krila koja se pokreću neverovatnom brzinom, čak 120 puta u sekundi. Na proizvodnji „robo-pčele“ radile su generacije istraživača, a istraživanje je trajalo čak 12 godina.
- Bilo je mnogo problema tokom rada. Taman kad jedna komponenta proradi, pojavi se pet novih problema, a nijedan potreban deo nije postojao na tržištu da bismo jednostavno mogli da ga naručimo - kaže Robert Vud, profesor s Harvarda i vođa tima.
Oni su sada u stanju da naprave pouzdane prototipove, koji će omogućiti testiranje u mnogo strožim uslovima, a smatraju da su mogućnosti za korišćenje „robo-pčela“ neverovatne. Primera radi, moguće je koristiti ih u operacijama potrage i spasavanja posle prirodnih katastrofa i pri oprašivanju useva, ali jedna od najatraktivnijih primena je špijuniranje.
Proizvod tima inženjera rezultat je primene istraživanja u biologiji radi rešavanja praktičnih problema, pa su im pomagale kolege koje se bave izučavanjem anatomije insekata i njihovim ponašanjem. Zahvaljujući uspešno izvedenom kontrolisanom letu, razvoj „robo-pčela“ biće nastavljen.
Zajednički rad
- Čeka nas mnogo eksperimentisanja. Prvo moramo da proverimo sve mogućnosti manevrisanja, a zatim ćemo da radimo na razvoju „mozga“ pčela, koordinisanju njihovog ponašanja, poboljšanju baterija... Sve dok roboti ne budu potpuno autonomni i bežični, i dok ne budu sposobni da funkcionišu u rojevima - kaže Vud.
Tim inženjera sa američkog univerziteta Harvard napravio je „robo-pčelu“, veštačkog insekta upola manjeg od spajalice i lakšeg od desetog dela grama. Ova malena mašina je prvi izum te veličine koji je sposoban za kontrolisani let.
Izazov generacija
Inspirisani anatomijom pčele i mušice, inženjeri su napravili robota sa dva izuzetno tanka krila koja se pokreću neverovatnom brzinom, čak 120 puta u sekundi. Na proizvodnji „robo-pčele“ radile su generacije istraživača, a istraživanje je trajalo čak 12 godina.
- Bilo je mnogo problema tokom rada. Taman kad jedna komponenta proradi, pojavi se pet novih problema, a nijedan potreban deo nije postojao na tržištu da bismo jednostavno mogli da ga naručimo - kaže Robert Vud, profesor s Harvarda i vođa tima.
Oni su sada u stanju da naprave pouzdane prototipove, koji će omogućiti testiranje u mnogo strožim uslovima, a smatraju da su mogućnosti za korišćenje „robo-pčela“ neverovatne. Primera radi, moguće je koristiti ih u operacijama potrage i spasavanja posle prirodnih katastrofa i pri oprašivanju useva, ali jedna od najatraktivnijih primena je špijuniranje.
Proizvod tima inženjera rezultat je primene istraživanja u biologiji radi rešavanja praktičnih problema, pa su im pomagale kolege koje se bave izučavanjem anatomije insekata i njihovim ponašanjem. Zahvaljujući uspešno izvedenom kontrolisanom letu, razvoj „robo-pčela“ biće nastavljen.
Zajednički rad
- Čeka nas mnogo eksperimentisanja. Prvo moramo da proverimo sve mogućnosti manevrisanja, a zatim ćemo da radimo na razvoju „mozga“ pčela, koordinisanju njihovog ponašanja, poboljšanju baterija... Sve dok roboti ne budu potpuno autonomni i bežični, i dok ne budu sposobni da funkcionišu u rojevima - kaže Vud.
Budućnost robotike čemu služe „robo-pčele“
♦ oprašivanje useva
♦ potraga i spasavanje
♦ ispitivanje opasnog okruženja
♦ nadzor i prikupljanje podataka
♦ mapiranje klimatskih promena
PREDSEDNIK VUČIĆ SA PREDSEDNICOM SAVETA ZA DUALNO OBRAZOVANJA ŠVAJCARSKE: Ključna uloga u smanjenju stope nezaposlenosti