Svuda u svetu nauka je usko povezana s privredom. Što je neka zemlja bogatija, ona više ulaže u naučna istraživanja i obrazovanje. S druge strane, što je nauka razvijenija, privreda je uspešnija.

Raspadom bivše Jugoslavije, smanjenjem naučnog tržišta i protoka informacija naša nauka i privreda svele su se na minimum. Ipak, u prethodnih deset godina novu snagu srpskoj nauci dali su kompetitivnost naučnih projekata, vrednovanje postignutih rezultata u kontekstu globalne nauke, mobilnost naučnika, kao i učešće u međunarodnih projektima.

Naši ljudi bili su deo timova koji su učestvovali u velikim istraživanjima, a srpski naučni rezultati počeli su da se pojavljuju na evropskoj mapi. Srbija je kroz nauku uspela da postane deo EU pre nego kroz politiku i ekonomiju, pa su sad naši naučnici i naša zemlja punopravni deo evropskog naučnog područja.

Međutim, ova 2013. godina pokazuje da naša zemlja o nauci i obrazovanju razmišlja samo kao o pukom trošku. Naša država je kao loš đak, koji na pitanje da li je uradio domaći odgovara: „Au! Evo sad ću.“

Zemlja se može voditi samo dugoročnim strateškim planiranjem. Ako ne znamo šta je najbolje da uradimo, treba da razmislimo kakvu bismo ekonomiju da imamo, da se osvrnemo okolo, izaberemo takve primere i prihvatimo njihov način razmišljanja. A sad se vratite na prvi pasus!

Nikola Božić popularizator nauke