Nivo gasova staklene bašte dostigao tačku sa koje nema povratka. U pitanje je doveden opstanak živog sveta

HONOLULU - Uništili smo budućnost svoje dece!
U jutro 9. maja naučnici u opservatoriji Mauna Loa na Havajima objavili su dramatičan podatak koji je označio početak borbe za opstanak živog sveta na planeti Zemlji.
Naime, tog dana, prvi put u istoriji, koncentracija ugljen-dioksida u vazduhu dostigla je neverovatnih 400 čestica po milionu, što je najviše otkad je počelo merenje, 1958.

Stižu epidemije

Ovaj proces, za koji je odgovoran čovek, to jest zagađivanje prirodne sredine otpadnim gasovima, tek se zahuktava. Koncentracija gasova „staklene bašte“ dostići će 400 čestica po milionu na globalnom nivou već 2016. godine, što znači da nas uskoro očekuju neverovatno brzo zagrevanje planete i nesagledive posledice po biljni i životinjski svet.

Posledice po ljude, biće najkatastrofalnije: užasne vremenske promene same od sebe odneće mnogo života, a epidemije bolesti čiji uzročnici će cvetati u novoj klimi i glad koju će uzrokovati nestašica hrane odneće milione, ako ne i milijarde života.

Poslednji put globalna koncentracija ugljen-dioksida bila je ovako velika u pliocenu (pre 5,3-2,6 miliona godina), kad je globalna temperatura bila oko osam stepeni viša nego danas. Ako je ovaj trend precizan, uskoro će nam leti umesto 40 bili 48 stepeni, a zime neće postojati kad se završi kratkotrajno smrzavanje po Severnoj Americi i Evropi, uzrokovano naglim topljenjem Arktičkog leda.

Kasno za popravku

Najgore od svega je što naučnici tvrde da je poslednji voz za deindustrijalizaciju i ispravljanje džinovske i sudbonosne greške započete industrijskom revolucijom, a pod okriljem liberalizma i neoliberalizma, prošao. Čak i da danas nezamislivo brzo i mnogo smanjimo emisije gasova staklene bašte u atmosferu, bilo bi to prekasno i premalo da se zaustavi katastrofalan trend. Kada temperatura poraste dovoljno da se otope zalihe smrznutog metana u Sibiru, a naučnici tvrde da će to biti uskoro, temperatura će rasti još brže.