Slušne kosti naših predaka nisu mogle da primaju zvuke srednjih frekvencija, koji dominiraju u govoru savremenih ljudi

JOHANEZBURG - Šta kažeš, sine?
Ovako bi vam odgovorio neki od naših dalekih predaka, kad bi bio u stanju da vam odgovori, ili uopšte da vas čuje. Naime, najnovija istraživanja fosilnih ostataka kostiju srednjeg uva dve vrste, australopitekus afrikanusa i parantropus robustusa, pokazuju da su njihove slušne kosti bile nedovoljno razvijene da bi primale frekvencije na kojima funkcioniše govor savremenih ljudi.

Drugim rečima, naši daleki preci dobrim delom ne bi mogli ni da čuju ono što mi govorimo, a kamoli da vremenom nauče naš jezik. Kosti koje su analizirali naučnici sa Univerziteta Binghamton nisu bile napravljene da primaju zvuke na srednjim frekvencijama, koje dominiraju srpskim i svakim drugim jezikom koji koriste ljudi.

Dok je naš slušni aparat fiziološki prilagođen životu u velikim društvenim zajednicama, kosti naših predaka bile su više nalik životinjskim.

Naučnici su ove fosile našli na lokaciji u Južnoafričkoj Republici - čekić, nakovanj i uzengiju parantropus robustusa i kosti u nešto lošijem stanju australopitekus afrikanusa. Čekić kod oba fosila je bio manji nego kod današnjih čovekolikih majmuna, ali još veći nego kod ljudi.
- Antropolozi se generalno slažu da ovi rani hominini nisu imali bilo šta nalik govoru. Najnovija otkrića potvrđuju ovu hipotezu - kaže Rolf Kvom, paleoantropolog sa Univerziteta Binghamton.

Naučnici sada planiraju da pomoću CT skenova fosila slušnih kostiju naprave trodimenzionalnu virtuelni anatomiju uva ranih hominina da bi saznali kako je zvučao svet našim najranijim čovekolikim precima.

Podela

Hominidi - grupa u koju spadaju svi savremeni i istrebljeni veliki majmuni (šimpanze, gorile, orangutani i njihovi preci) i ljudi

Hominini - grupa u koju spadaju samo ljudi, izumrle vrste ljudi i svi naši neposredni preci (članovi roda homo, australopitekus, parantropus i ardipitekus)

Australopitekus afrikanus: Nežnije građe

Australopitekus afrikanus je bio rani hominin koji je živeo u periodu između tri i dva miliona godina pre nove ere. Afrikanus je bio nežnije građe od ostalih hominina, s crtama lica koje su najviše nalikovale ljudskim.

Parantropus robustus: Imao jake vilice

Parantropus robustus je hominin koji je živeo između dva i 1,2 miliona godina pre naše ere. Karakterisale su ga jake vilice, po čemu je i dobio ime, masivni mišići vilica i ispupčenje na vrhu lobanje (kao kod gorila).