Inspirisani serijom „Zvezdane staze“, naučnici Američke svemirske agencije ispituju vorp pogon, koji bi omogućio izlazak iz Sunčevog sistema i put do udaljenih zvezda

HJUSTON - Pripreme za osvajanje cele galaksije.
U seriji „Zvezdane staze“ svemirski brodovi lete brže od svetlosti, što je prema Ajnštajnovoj teoriji relativiteta - nemoguće. Ipak, naučnici Američke svemirske agencije (NASA) upravo testiraju vorp pogon i putovanja brzinom većom od brzine svetlosti inspirisane upravo čuvenom naučno-fantastičnom serijom.

Alkubijerova teorija

Decenijama posle prikazivanja „Zvezdanih staza“, fan serije i fizičar Migel Alkubijer izašao je s teorijom da je vorp pogon moguć. Prema njegovoj teoriji, svemirski brod nikad ne mora da ide brže od svetlosti. Umesto toga, potrebno je da se svemir ispred njega skupi, a svemir iza raširi, što bi dovelo do toga da svemirski brod preleti velika rastojanja brže od svetlosti. Za to vreme brod bi se nalazio u vorp mehuru, kako ga je nazvao Alkubijer, i faktički se ne bi kretao.

Otkako je Alkubijer 1991. objavio svoj rad, mnogi naučnici su ispitivali njegovu teoriju. Prvi korak ka funkcionalnom vorp pogonu jeste dokazivanje da je vorp mehur uopšte moguć. Upravo to proveravaju fizičari Harold Soni Vajt i tim njegovih kolega iz NASA Džonsonovog svemirskog centra u Teksasu.

Vorp mehur

Prema Alkubijerovoj teoriji, vorp mehur moguće je napraviti korišćenjem negativne energije ili energije stvorene u vakuumu. Ovaj proces zasniva se na Kazimirovom efektu, prema kojem vakuum nije praznina, već je pun pulsirajućih elektromagnetnih talasa. Uznemiravanje ovih talasa stvara negativnu energiju koja ima mogućnost da iskrivi prostor i vreme stvarajući vorp mehur.

Kako bi videli da li je došlo do krivljenja prostora i vremena, istraživači koriste dva laserska zraka, jedan koji prolazi kroz vakuum i drugi koji prolazi kroz normalni prostor. Posle eksperimenta, oni porede dva zraka i ako je dužina onog koji prolazi kroz vakuum povećana, onda je on prošao kroz vorp mehur.

Nezadovoljavajući rezultati

Vajt i njegov tim već mesecima rade na tome, ali još nisu dobili zadovoljavajuće rezultate. Problem je to što je polje negativne energije koje su uspeli da naprave previše malo, pa i minimalno podrhtavanje zemlje može poremetiti rezultate.Iako ne želi da kaže kad se mogu očekivati rezultati istraživanja niti kad je moguće očekivati da NASA napravi funkcionalni vorp pogon, kaže da je to samo pitanje vremena.
- Suština je da priroda može to da uradi. Pitanje je samo da li možemo i mi - kaže Vajt.

Potrebna energija

Ipak, postoji i jedan problem u celom procesu. Da bi letelica uspela da se kreće brže od svetlosti, neophodna je neverovatna količina energije. Primera radi, iako je masa svemirske sonde „Vojadžer 1“ relativno mala, svega 722 kilograma, da bi njena masa bila pretvorena u energiju, a u skladu s Ajnštajnovom čuvenom jednačinom o odnosu mase i energije E=mc2, za Vajtov vorp pogon bilo bi potrebno 6,5 puta 1.019 džula kako bi se napravio vorp mehur. Ta energija je jednaka celokupnoj godišnjoj potrošnji energije u SAD.

Sudar materije i antimaterije

Prema Ajnštajnovoj teoriji, predmet koji ima masu ne može da se kreće brzinom svetlosti. Kad je snimana serija „Zvezdane staze“, autor Džin Rodenberi zanemario je to pravilo i predstavio svemirski brod u stanju da leti brže od svetlosti. To je objasnio motorom u kojem dolazi do sudara materije i antimaterije, što dovodi do pretvaranja mase u kinetičku energiju. To je nazvano vorp pogonom.