„Gugl“ i NASA udružili se kako bi kupili mašinu koja obavlja zadatke 3.600 puta brže od najjačih kompjutera

BARNABI - Zajedničkim snagama ka kreiranju veštačke inteligencije!
Superračunar koji obavlja zadatke 3.600 puta brže od običnih kompjutera nalazi se u rukama NASA i „Gugla“. Naime, kanadska kompanija „Di-vejv“, proizvođač prvog komercijalnog kvantnog računara, o kojem je Kurir nedavno pisao, prodala je za 15 miliona dolara sistem „di-vejv dva“ konzorcijumu koji čine „Gugl“, NASA i Univerzitetska asocijacija za svemirska istraživanja!

Kompanije žele maksimalno da iskoriste njegove moći, a kako su saopštili naučnici NASA istraživačkog centra Ejms u Kaliforniji, gde se čudo tehnike trenutno nalazi, ideja je da im pomogne u pronalaženju novih lekova, u borbi protiv klimatskih promena, razvoju robotike, ali i u potrazi za planetama van Sunčevog sistema.

- Koristićemo „di-vejv“ u brojnim aplikacijama, ali će nam prioritet biti razvijanje algoritama za mašine za učenje i razvoj veštačke inteligencije - poručuju iz laboratorije NASA.

Podsetimo, u avgustu prošle godine tim istraživača s Univerziteta Harvard koristio je „Di-vejvov“ računar za rešavanje najvećeg problema - savijanje proteina.
Iz „Gugla“ poručuju da će kvantni računar verovatno koristiti kako bi poboljšali reagovanje i razvijanje brzine kod automobila s autopilotom, ali i za dalji razvoj tehnologije Gugl glas.

Hartmut Neven, direktor inženjeringa u „Guglu“, saopštio je da njegova kompanija veruje da kvantno računarstvo „može pomoći u rešavanju nekih od najizazovnijih kompjuterskih problema današnjice“.

Konkretno, kvantni računar ima potencijal u razvoju veštačke inteligencije, koja bi se koristila u kreiranju računarskih modela pojava iz stvarnog sveta, kao što je, na primer, klima. Najavljeno je da će novi kvantni računar početi da radi u trećem kvartalu 2013. godine.

Na više mesta u isto vreme

U običnom (digitalnom) računaru količina podataka meri se bitovima. U kvantnom kompjuteru podaci se mere kubitovima. Osim stanja nule ili jedinice koje imaju bitovi (pomoću kojih se rešavaju sve operacije), kubiti mogu imati i stanje neodređenosti. Upravo ta neodređenost omogućava kubitima da budu na više mesta u isto vreme, što u teoriji znači da zadatke obavljaju efikasnije.

Kvantni računar

♦ Kvantni računar radi slično kao ljudski mozak, ali ne pravi „ljudske greške“
♦ Pokreće ga 512-kubitni procesor
♦ Planirana je njegova nadogradnja na 2.048 kubita
♦ Prosečan PC koristi 32-bitni ili 64-bitni procesor