Proučavanjem načina na koji vatreni mravi krče sebi put kroz peskovito tle, moguće je napraviti efikasnije spasilačke robote

LONDON - Proučavanjem načina na koji vatreni mravi (Solenopsis invicta) krče sebi put kroz peskovito tle, moguće je napraviti efikasnije spasilačke robote, smatraju američki naučnici.

Tim istraživača sa Tehnološkog instituta Džordžije, čija je studija objavljena u časopisu PNAS, otkrili su da mravi koriste svoje antene kao "dodatne udove" kako bi zaustavili pad, kao i da mogu da sagrade stabilne tunele u suvom pesku.

Vođa istraživanja, student-doktorant Nik Greviš, dizajnirao je "naučne mravlje farme" u kojima mravi kopaju kroz pesak zarobljen između dve staklene ploče, tako da se svaki pokret malih insekata može pratiti i snimiti.

"Mravi su se kretali velikom brzinom, a u usporenom snimku možete da vidite da im se često desi da se okliznu i padnu", objasnio je Greviš u izjavi za BBC.

Naučnicima je posebnu pažnju privukla sposobnost mrava da se pri svakom padu gotovo odmah dočekaju na noge i nastave da kopaju.

"Kroz staklo smo mogli da vidimo šta im radi svaki deo tela dok se penju, klizaju ili padaju", naveo je Greviš, dodajući da su crveni mravi sposobni da se kreću kroz gotovo svaki tip tla, što ih čini jednom od najuspešnijih invazivnih vrsta.

Istraživačima je posebno bilo zanimljivo da otkriju da mravi ne koriste samo noge kako bi se zaustavili pri padu, već i antene.

Njihova studija, takođe, pokazuje da mravi, bez obzira na vrstu tla, uvek kopaju tunele istog prečnika.

"To nam govori da crveni mravi aktivno kontrolišu svoje kopanje kako bi izgradili tunele određene veličine", kazao je Greviš.

Ovi tuneli imaju prečnik koji je otprilike širine mravljeg tela, što insektima omogućava da u svakom trenutku zaustave eventualni pad i da nastave sa kopanjem.

Profesor Den Goldman, jedan od učesnika istraživanja, kazao je da se proučavanjem načina na koji se mravi, ali i druge životinje snalaze u kompleksnim sredinama, može doći do efikasnijih spasilačkih robota.

"Spasilačka robotika je trenutno prilično limitirana", istakao je on, navodeći da je na mestima na kojima se dogodila neka katastrofa uglavnom rasuti materijal - klizišta, ruševine, u kojem je često nužno napraviti stabilne strukture.

Crveni mravi su kadri da naprave tunele u pesku ili drugoj vrsti tla bez gotovo trunke vlage.

Učeći od njih, inženjeri bi mogli da razviju i programiraju robote koji će ih oponašati i tako reše neke od problema s kojima se spasilačke ekipe suočavaju u potrazi za preživelima.