Naše pretke privukao je teren pun uzvišenja jer je pružao bolja skloništa i više plena, ali su morali da se usprave

JORK - Svi smo mi pomalo brđani.
Preci ljudi nisu sišli s drveća i od četvoronožaca evoluirali u dvonošce zbog promene klime, kako se dosad verovalo, već zbog surovog terena istočne i južne Afrike, tvrde arheolozi sa Univerziteta u Jorku.

Veća sigurnost

- Naše pretke hominine privukao je teren pun uzvišenja i klisura jer je pružao bolja skloništa i mogućnosti za hvatanje plena. Ipak, taj teren je zahtevao da se češće penju po uzvišenjima, što je dovelo do razvoja bipedalizma - tvrdi dr Izabel Vinder sa odeljenja za arheologiju Univerziteta u Jorku.

Ona i njen tim doveli su u sumnju ustaljenu teoriju da su preci ljudi sišli s drveća jer je promena klime proredila krošnje.
- Naše istraživanje pokazalo je da je bipedalizam razvijen kao odgovor na teren. Brdoviti tereni razbijeni klisurama pružili su veću sigurnost homininima, ali su oni morali da se naviknu na njega razvijajući lokomotorne sposobnosti - kaže dr Vinder.

Zahvaljujući silasku s drveća, ruke hominina koji su se uspravili bile su slobodne, što je dovelo do razvoja oruđa i oružja. Sposobnost trčanja razvila se kad su rani ljudi sa brda silazili do ravnica i lovili. Sve to je dovelo i do razvoja timskog rada i stvaranja ranog društva.

Razvoj komunikacije

- Različiti tereni doprineli su razvoju kognitivnih sposobnosti kao što je sposobnost komunikacije. Naša hipoteza daje nov pogled na evoluciju i objašnjava sve ključne procese u evoluciji hominina, a scenario je ubedljiviji nego tradicionalna hipoteza - kaže dr Vinder.

(A. I.)