Sve do juče, naučnici su mislili da će svako telo, ukoliko upadne u neku od milijardi crnih rupa koje postoje u svemiru, biti rastrgnuto zbog sile gravitacije

Sve do juče, naučnici su mislili da će svako telo, ukoliko upadne u neku od milijardi crnih rupa koje postoje u svemiru, biti rastrgnuto zbog sile gravitacije. Na kraju ovog kratkotrajnog procesa, telo će postati deo crne rupe, u kojoj je gravitaciona sila beskonačno jaka.

Problem teorije singulariteta je nemogućnost da do kraja objasni Veliki prasak, kojim je nastao univerzum. Abi Aštekar sa Univerziteta Pensilvanija primenio je kružnu kvantnu gravitaciju (KKG) na model crnih rupa.

U modelu crnih rupa sa KKG, fizičari su na početku univerzuma otkrili takođe Veliki prasak, ali ne i singularitet. Umesto jedne tačke sa beskonačnim svojstvima, otkriven je "kvantni most“ prema starijem svemiru. Drugim rečima, naš univerzum je nastao iz crne rupe u nekom drugom svemiru!

Horhe Pulin sa državnog univerziteta Lujzijana primenio je ovaj model na pojedinačnu crnu rupu u našem svemiru. Gravitaciono polje se i dalje stravično povećavalo približavanjem centru crne rupe, ali nije se nikad došlo do singulariteta.

Umesto toga, gravitacija je odednom počela da se smanjuje, kao da smo došli do drugog kraja crne rupe, i izašli ili u drugi region našeg univerzuma, ili u potpuno drugi univerzum.

Praktična posledica ove teorije: crne rupe mogu poslužiti kao portali u druge univerzume. Praktičan problem, međutim, jeste to što ništa iz ljudskog sveta, zbog ogromne gravitacije, ne bi moglo da preživi prolazak kroz ovaj portal.