ŠABIĆ: Vlasti u Srbiji žele kontrolu interneta bez obzira na sud!

Ministarstvo spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija napravilo je predlog pravilnika o presretanju elektronskih komunikacija i pristupu i dostavljanju podataka obaveštajnim službama u Srbiji, mimo sudske odluke

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić kome je Ministarstvo trgovine i telekomunikacija dostavilo nacrt "Predloga pravilnika o tehničkim zahtevima za uređaje i programsku podršku za zakonito presretanje elektronskih komunikacija i zadržavanje podataka o elektronskim komunikacijama", sa zahtevom da da svoje sugestije i primedbe na tekst predloga, kritikovao je novi nacrt ukazujući na potrebu da se tekst predloga koriguje u značajnom broju odredbi.

"Do sada sam više puta iznosio sugestije i primedbe na više različitih verzija Predloga ovog pravilnika", rekao je Šabić, dodajući da je poslednja verzija teksta unapređena u izvesnoj ali ne i dovoljnoj meri.

Kao i u ranijim slučajevima, najvažnija primedba poverenika se odnosi na to da se u predlogu pravilnika pominje nekakav "akt koji predstavlja pravni osnov za vršenje presretanja elektronskih komunikacija, kao i za pristup, odnosno dostavljanje zadržanih podataka".

"S tim u vezi po ko zna koji put ističem da je u skladu sa Ustavom Republike Srbije (član 41. stav 2) jedini akt koji može da bude pravni osnov za odstupanje od Ustavom utvrđenog prava na tajnost sredstava komuniciranja, odluka suda", kaže Šabić. "Podsetiću i na odluke Ustavnog suda u odnosu na ustavnost odredbi Zakona o Vojnobezbednosnoj agenciji i Vojnoobaveštajnoj agenciji, kao i ranijeg Zakona o telekomunikacijama, u kojima je Ustavni sud jasno potvrdio da jedino odluka suda može da bude pravni osnov za odstupanje od Ustavom utvrđenog prava na tajnost pisama i drugih sredstava komuniciranja, te da drugi osnovi nisu u saglasnosti sa Ustavom."

Zato, prema rečima Šabića, nema nikakvog opravdanog razloga da se umesto jasnog i nedvosmislenog pojma "odluka suda" koristi fluidan termin "akt". Termin "akt" u pravu, ali i u drugim oblastima može imati i ima više značenja i njegovo prisustvo u pravilniku izaziva sumnju da se svesno ili ne, u vezi sa presretanjem komunikacije ili pristupom zadržanim podacima ostavlja otvoren prostor za odstupanje od ustavnih garancija, objasnio je poverenik.

Ali to nije jedina primedba poverenika za zaštitu podataka kada je reč o odredbama ovog pravilnika. Prema rečima Šabića, kritičko preispitivanje zahtevaju i one odredbe koje predviđaju da nadzor, osim podataka pobrojanih u zakonu, obuhvata "i druge podatke vezane za identitet".

"Koje to "druge podatke vezane za identitet"?", pita Šabić navodeći da se obrada podataka o ličnosti, shodno Ustavu u čl. 42, uređuje zakonom. "Zato bi оdgovor na ovo pitanje morao, prvo, biti jasan a drugo, morao bi biti sadržan u zakonu a ne u podzakonskom aktu", kaže Šabić.

Slično se odnosi i na odredbe pravilnika koje utvrđuju obavezu operatora da upotrebom odgovarajućeg tehničkog interfejsa nadležnim organima omogući podatke o lokaciji, nezavisno od toga da li korisnik komunicira ili ne, jer bi takvo nešto, ako se ocenjuje za potrebno, moralo biti predviđeno zakonom.

Pažnju zaslužuje i predviđanje obaveze operatora da nadležnim organima omogući pristup međunarodnim tranzitinim vezama. Po mišljenju poverenika to je pitanje koje se uređuje međunarodnim ugovorima i zakonom i ne bi se smela potceniti mogućnost da uređivanje podzakonskim aktom može da ima neprijatne konsekvence i u međunarodnim relacijama.

Iz Ministarstva trgovine i telekomunikacija rekli su listu Danas da su neke od primedbi poverenika prihvaćene, ali ne sve. "Odluka suda" trenutno ne može da zameni termin "akt" koji se koristi u predlogu pravilnika. Iz ministarstva kažu da ova primedba može da bude razmatrana tek onda kada na dnevni red bude došla izmena Zakona o elektronskim komunikacijama jer su predlagači predloga pravilnika vezani nomenklaturom člana ovog zakona koja taj akt na takav način doslovno uvodi.