Segmenti DNK koji se javljaju prirodno su delo prirode i ne mogu se smatrati patentom, odlučio je Vrhovni sud SAD

VAŠINGTON - Bogate kompanije bi sve da patentiraju i onda to naplaćuju.
Ljudski geni ne mogu da budu patentirani, ali veštački kopiran DNK može se smatrati intelektualnom svojinom, odlučio je jednoglasno Vrhovni sud SAD. Sud je tako ukinuo patente koje je firma iz Jute imala na dva gena povezana s rakom dojke i rakom jajnika.
Delo prirode

Američka biotehnološka industrija upozorila je da bi svaka zabrana na patente ugrozila ulaganja u istraživanje gena i genetske terapije.
- Smatramo da segmenti DNK koji se pojavljuju prirodno upravo delo prirode i ne mogu se smatrati patentom samo zato što ih je neko izolovao - obrazložio je presudu sudija Klarens Tomas.

Ipak, prema odluci, sintetički molekuli takozvane komplementarne DNK mogu biti patentirani jer se „ne pojavljuju prirodno“.

Zakonska borba započeta je 2009. kada je Američka unija za građanske slobode (ACLU) tužila kompaniju „Mirijad dženetiks“ i postavila pitanje da li firme imaju pravo da patentiraju gene.

Trenutno istraživači i privatne kompanije izoluju gene kako bi ih koristili za genetske terapije. „Mirijad dženetiks“ razvio je pionirsku metodu za istraživanje mutacija gena koji povećava rizik od dobijanja raka.

Dugotrajna borba

Kako su izolovali gen, oni su smatrali da je moguće da taj gen patentiraju. ACLU smatra, međutim, da se geni javljaju prirodno i ne mogu biti patentirani.
- Zahvaljujući ovoj odluci, pacijentima će genetska testiranja i tretmani biti dostupniji - tvrdi Sandra Park iz ACLU.
Prema ranijim istraživanjima, dosad je patentirano oko 40 odsto ljudskog genoma.