Objavljivanje tajnih dokumenata o kontroverznom programu Prizma američke Nacionalne agencije za bezbednost nanelo je ozbiljnu štetu kompanijama koje su učestvovale u programu, ap su tražile da objave podatke što je vlada SAD zabranila

Objavljivanje tajnih dokumenata o kontroverznom programu PRIZMA američke Nacionalne agencije za bezbednost (NSA) nanelo je ozbiljnu štetu kompanijama koje su učestvovale u programu omogućavajući agentima NSA pristup podacima korisnika njihovih usluga i proizvoda. Zato je logična i očekivana reakcija kompanija, koje su listom negirale da bilo šta znaju o programu PRIZMA, da pokušaju da povrate narušeni ugled i spreče eventualni odliv korisnika njihovih proizvoda i servisa.

Prva reakcija najvećih internet kompanija posle istupanja bivšeg saradnika NSA Edvarda Šnoudena u javnost i objavljivanja tajnih dokumenata NSA bila je negiranje, ali ubrzo su neke od ovih kompanija, na čelu sa Guglom, zatražile od vlade SAD da im dozvoli da objave podatke o broju specijalnih zahteva vlasti koje kompanije dobijaju tokom godine. Ipak, uprkos tome što je i u interesu američkih bezbednosnih agencija da američke internet kompanije zadrže svoje korisnike, izgleda ne postoji spremnost da se izađe u susret zahtevima kompanija za veću transparentnost u pogledu zahteva bezbednosnih agencija i odgovorima kompanija na ove zahteve.

Zbog toga su Fejsbuk, Majkrosoft i Epl objavili samo ono što su mogli - ukupan broj zahteva koji uključuju i zahteve koji su u vezi nacionalne bezbednosti ali s obzirom da je reč o zbirnim podacima, ostalo je nejasno koliki je procenat zahteva koji su kompanijama uputile bezbednosne agencije u ukupnom broju zahetva koje su kompanije dobile od vlasti.

"Za šest meseci, zaključno sa 31. decembrom 2012., broj zahteva za podacima korisnika koje je Fejsbuk dobio od svih subjekata vlasti u SAD, koji uključuju lokalne, državne i federalne vlasti, i zahteve koji su u vezi kriminala i nacionalne bezbednosti, kreće se između 9000 i 10000", objavila je kompanija Fejsbuk. Reč je o najrazličitijim zahtevima - od potrage za nestalom decom, praćenjem begunaca pa i slučajevima kada agenti agencija za bezbednost istražuju terorističke pretnje. Broj zahteva koji je Fejsbuk naveo, između 9000 i 10000, odnosi se na podatke korisnika oko 18000 Fejsbuk naloga.

I Microsoft je izneo svoje podatke koji se odnose na isti period, od 1. jula do 31. decembra 2012., i koji uključuju zahteve lokalnih, državnih i federalnih vlasti za podacima između 31000 i 32000 korisnika naloga. Iz kompanije su rekli da im je dozvoljeno da objave zahteve koji se odnose na nacionalnu bezbednost ali samo zbirno sa ostalim vrstama zahteva.

Epl se oglasio juče, iznoseći podatak da je kompanija, u periodu od 1. decembra 2012. do 31. maja ove godine dobila između 4000 i 5000 zahteva za podacima korisnika između 9000 i 10000 naloga ili uređaja, i da su te zahteve Eplu uputile lokalne, državne i federalne vlasti, kao i da se ti zahtevi tiču kriminalnih istraga i nacionalne bezbednosti. Ipak, u Eplu ističu da neke vrste podataka ne mogu biti prosleđene vlastima zato što se takvi podaci ne čuvaju (podaci o lokaciji, pretraga mapa itd.), ili su šifrovani kao što je slučaj sa komunikacijom preko "iMessage" i "FaceTime".

Google i dalje pregovara sa vladom o tome koje podatke kompanija može da objavi, jer u kompaniji smatraju da je veoma važna diferencijacija između različitih vrsta zahteva vlasti.

I poslednja kompanija koja je izašla u javnost sa brojem zahteva za podacima korisnika koje je dobila od vlasti je Jahu koji je objavio da je tokom poslednjih šest meseci, od 1. decembra 2012. do 31. maja ove godine, kompanija dobila između 12000 i 13000 zahteva, ali kao ni u izveštajima ostalih kompanija, nema preciznih podataka o broju zahteva koje su kompaniji uputile bezbednosne agencije.