Moždana protetika uspešno je isprobana na pacovima i majmunima, a trenutno se procenjuje njen uticaj na ljudska bića. Čipovi u hipokampusu mogu da pomognu obelelima od epilepsije

NJUJORK - Uspešno poigravanje ljudskim mozgom.
Teodor Berger s južnokalifornijskog univerziteta radi na stvaranju moždane proteze sposobne da obnovi pamćenje, i to tako što bi zamenila nervno kolo u hipokampusu. Njegov izum dosad je ispitan na pacovima i majmunima, a počela su i prva ispitivanja na ljudima.

Prevod

Hipokampus je deo mozga zaslužan za pretvaranje kratkotrajnog pamćenja u dugotrajno. Epilepsija i neki drugi neurološki poremećaji mogu oštetiti hipokampus i tako sprečiti stvaranje dugotrajnog pamćenja.

Uređaj koji su Berger i njegove kolege razvili mogao bi zameniti delove oštećenog hipokampusa ili čak pojačati funkciju neoštećenog. Mali čip s elektrodama usađen u hipokampus beleži signal koji predstavlja kratkotrajnu memoriju, a signali koji predstavljaju dugotrajno pamćenje šalju se drugom setu elektroda, zaduženom da stimuliše drugi sloj hipokampusa.

Testovi

Njegov tim testirao je uređaj na pacovima treniranim za jednostavne zadatke. Svaki pacov s protetikom bio je smešten u komoru s dve poluge. Prvo im je predstavljena poluga na jednom kraju komore, a kad bi je pritisnuli, pojavila bi se i druga. Kad bi je pritisnuli, miševi su bili nagrađeni vodom, i tako su naučili koju polugu treba prvo da pritisnu.

Da bi testirali pamćenje, naučnici su zatim pacovima dali medikamente koji oštećuju pamćenje. Ipak, oni su i dalje bili u stanju da se sete koju policu da pritisnu, što je značilo da protetički čip pamti umesto njih.

Rezultati

Uređaj je bio efikasan i kad je isproban na majmunima, a čipovi se trenutno testiraju na ljudima.
- Zasad isprobavamo čipove na pacijentima koji pate od epilepsije. Još nemamo mnogo podataka, ali rezultati će sigurno biti fascinantni. Najveći izazov je kako matematički transformisati kratkotrajno pamćenje u dugotrajno jer imamo pravo na samo jedan pokušaj - kaže Berger.

Uticaj mozga na uređaj

U celom procesu pretvaranja kratkotrajnog pamćenja u dugotrajno najvažnija je sposobnost mozga da se adaptira.
- Očekujemo da će ljudski mozak više uticati na uređaj nego što će uređaj uticati na ljude - kaže Teodor Berger.