Genetičar Judžin Makarti izazvao šok u svetu nauke iznevši dokaze za teoriju o čoveku kao hibridu naših genetski najbližih rođaka i životinja koje koristimo za ishranu

LONDON - Zvuči zaista neverovatno, ali čovek ima dokaze za ono što tvrdi!
Genetičar Judžin Makarti tvrdi da je ljudska vrsta nastala ukrštanjem šimpanzi i svinja. Ma koliko ova tvrdnja zvučala nestvarno, i ma koliko bila prava jeres u savremenoj genetici, treba imati na umu da Makarti nije neki šarlatan, nego jedan od vodećih svetskih genetičara i verovatno najveći stručnjak za hibridne životinje na svetu.

Anatomija kao dokaz

Koji su Makartijevi dokazi?
Pre svega anatomski. Makarti u svom radu navodi gomilu zaista neobjašnjivih sličnosti između tela svinja i ljudi, i opet neobjašnjivih razlika između ljudi i svih ostalih primata.
- Ljudi su verovatno potomci vrste nastale višegeneracijskim parenjem svinja i šimpanzi, a razlog što to dosad nije otkriveno jeste preterano oslanjanje na genetske dokaze o tome. Upoređivanje gena je dosad samo maskiralo ono što je očigledno - tvrdi Makarti.

Lista Makartijevih anatomskih dokaza je dugačka, ali glavne stavke na njoj su neobjašnjive sličnosti u anatomiji lica ljudi i svinja i neobjašnjive sličnosti u mikrostrukturi kože i organa.

(Ne)plodni hibridi

Na primedbu da su hibridi životinja uglavnom neplodni, Judžin Makarti uzvraća dokazima o mnoštvu hibrida koji su sposobni da imaju potomke. Mule, koje su sterilne, i koje se uzimaju za dokaz te teorije, predstavljaju izuzetak. Ženke lajgera (otac lav, majka tigrica), na primer, sposobne su da imaju mladunce i s lavovima i s tigrovima.

Kad je o ljudima reč, tvrdi Makarti, verovatno smo nastali posle više slučajeva parenja vepra i ženke šimpanze, kada su mladunce gajili u grupi šimpanzi.

On tvrdi da postoje dve mogućnosti kad se govori o ovoj hibridizaciji. Prva je da se hibridizacija desila pre nekoliko miliona godina, i da je rezultirala stvaranjem prve horde hominida, te da su od ove horde kasnije nastale sve grupe hominida. Druga je da su posebni slučajevi parenja šimpanzi i svinja proizveli različite grupe hominida, i da je moguće da se ovo još dešava tamo gde se svinje i šimpanze susreću, kao recimo u Južnom Sudanu.

I gorile nastale od svinja

Prema Makartiju, postoji mogućnost i da su gorile nastale ukrštanjem šimpanzi i šumskih svinja, što bi objasnilo mnoge poznate nedoumice u vezi s plodnošću i specifičnošću fiziologije gorile.


Šta je sve zajedničko ljudima i svinjama, a ne drugim primatima

- glatka koža
- potkožni sloj sala
- visoka koncentracija elastičnih vlakana u koži
- termoregulatorno znojenje
- pojava melanoma
- odsustvo kožnih melanocita
- epidermalni lipidi sadrže trigliceride
- izbačen hrskavičast nos
- uski očni otvori
- kratka, debela gornja usna
- udubljenje ispod nosa
- obrve
- jake trepavice
- ušne školjke
- mnoge sličnosti u skeletu
- multipiramidalni bubrezi
- nema kesa u jednjaku
- sličnosti u anatomiji creva
- Kerkringovi zalisci u tankom crevu
- glasne žice
- nema kosti u penisu
- himen
- polni organi ženki ne otiču periodično
- velike usmine
- sličnost u strukturi zuba
- orgazam kod ženki
- kopulacija traje dugo
- suze
- srčani napad
- arterioskleroza