Ne samo da svako od nas u sebi nosi gene izumrlih neandertalaca nego i mnoge reči u ljudskim jezicima imaju neandertalsko poreklo, tvrde naučnici

LONDON - Mogli smo da razgovaramo s neandertalcima!
Pre 200 godina, kad su ih pronašli, naučnici su mislili da su neandertalci robusni i surovi podljudi, nesposobni za bilo šta osim za najosnovnije psihičke operacije. Danas su naučnici sve više uvereni da je reč o vrsti i te kako nalik nama, koja je imala ne samo razvijen jezik veoma sličan ljudskom nego ga je i delila i zajedno razvijala s nama.

Zajednički predak

Prema najnovijem istraživanju fiziolingvista Dena Dedijua i Stivena Levinsona, savremeni jezik potiče od zajedničkog pretka našeg i neandertalaca i star je oko 500.000 godina.

Naši najbliži rođaci delili su ista staništa s ljudima desetinama hiljada godina i, tvrde ova dvojica naučnika, za to vreme su s nama pričali, razmenjivali reči, pa i ideje.

Dedijuova i Levinsonova teza prilično je revolucionarna i suprotstavljena je vladajućoj teoriji po kojoj je jezik nastao pre oko 50.000 godina i bio je svojstven samo ljudima.

- Dokazi ne govore u korist scenarija u kojem je jedna velika mutacija u pojedincu odjednom dovela do pojave savremenog jezika. Pre će biti da je postepena akumulacija bioloških i kulturnih inovacija stvarala jezik kakav danas poznajemo - tvrdi Dediju.

Provera hipoteze

Prema istraživanjima paleoantropologa i genetičara, naša vrsta je razmenjivala gene i s neandertalcima i s denisovanima (još jedna vrsta slična ljudima, s kojom smo delili staništa). Dediju i Levinson tvrde da, kao što svako od nas u sebi nosi gene neandertalaca, naš jezik sadrži reči koje verovatno imaju neandertalsko poreklo.

Naučnici trenutno proveravaju ovu hipotezu upoređujući strukturalna svojstava afričkih i neafričkih naroda i pravljenjem detaljne kompjuterske simulacije širenja jezika po planeti.

(I. Ć.)