FRANCUSKI BIOLOG: Pomerili smo granicu života
Žan-Mišel Klaveri, francuski biolog, otkrio je najveći virus na svetu - pandoravirus - organizam sa 94 odsto gena nepoznatih današnjoj nauci, i kandidat je za najznačajnije naučno otkriće u biologiji u 2013. godini. Kurir ga je zamolio da prokomentariše svoje otkriće.
Poštovani profesore Klaveri, koliko vam je bilo potrebno da shvatite da je pandoravirus zaista virus?
- Novi entitet su, po svoj prilici, ugledali i drugi istraživači još pre 10 godina, ali nikad ga nisu interpretirali kao „virus“. Isto ovo se desilo i s prvim otkrivenim džinovskim virusom - mimivirusom, koji je izolovan deset godina pre nego što je ustanovljeno da je reč o virusu, ovde u Marselju.
Kad je reč o pandoravirusu, oko dve godine su utrošene u pokušajima da se on izoluje od početnog uzorka, da se pročisti i da se urade genomska i proteomska istraživanja. Elektronski mikroskop pružio nam je početni signal da su ovi entiteti u stanju da se razmnožavaju bez deobe. Analiza genoma pružila nam je dokaz da oni nemaju osnovne komponente ćelijske mašinerije, kao što su ribozomi, ili sintezu adenozin-trifosfata.
Rekli ste da je moguće da pandoravirus potiče s Marsa. Očekujete li da će nauka u sledećih 25 godina pronaći dokaze o nekadašnjem životu na Marsu, ili možda čak o postojećem životu na Marsu?
- Ovo pitanje nije direktno povezano s našim radom, ali činjenica da smo pronašli i da možemo da pronalazimo biološke entitete koji imaju tako malo zajedničkog s drugim zemaljskim formama života vraća veru u mogućnost da bi stara teorija panspermije jednog dana mogla biti rehabilitovana i ponovo rođena. Kad je reč o konkretnom odgovoru na vaše pitanje, mislim da je malo verovatno da će doći do tog otkrića i u kontekstu našeg sadašnjeg znanja, ali istovremeno ne možemo odbaciti taj koncept kao sulud. Da bismo odlučili o ovom pitanju, potrebno nam je još primera ovih novih virusa i još mnogo istraživanja biodiverziteta.
Očekujete li da ćete u bliskoj budućnosti na Zemlji pronaći još veće viruse?
- Jedna od velikih lekcija koje smo naučili baveći se pandoravirusom jeste da jednostavno više ne znamo gde bi mogla biti granica. Odgovor na vaše pitanje je verovatno da. Ali takođe očekujemo da ćemo pronaći entitete koji će biti nešto između sveta virusa i ćelija, kao što su, recimo, virusi s ribozomima ili virusi s mehanizmom za pravljenje adenozin-trifosfata.
Šta očekujete da pronađete u 94 odsto gena pandoravirusa koji ne podsećaju ni na šta što se nalazi na Zemlji? Mogu li se ovi geni, kad se istraže, koristiti u genetskom inženjeringu?
- Ovi geni verovatno vrše alternativne metaboličke funkcije ili uobičajene metaboličke funkcije, ali s potpuno drugačijim enzimima. Za funkcionalnu analizu ovih gena biće potrebno mnogo vremena i, nažalost, za ovo trenutno ne postoje adekvatna sredstva. Ali da, ovi geni bi mogli da budu neverovatno koristan resurs za nove biotehnološke i biomedicinske aplikacije.
Oblike života ne treba tražiti samo na Marsu
Ukoliko se život na Marsu jednom zaista pronađe, da li će ličiti na pandoravirus, bakteriju, obični virus ili možda na nešto drugo?
- Ponavljam, mi reč „tuđinsko“ koristimo samo figurativno i ne verujemo da je Mars neophodno mesto na kojem treba tražiti drevne oblike života na Zemlji.
Verovalo se da je bakterija
♦ Otkriće je navelo istraživače iz Francuske na pomisao da je virus došao iz daleke prošlosti ili možda čak i s druge planete kao što je Mars.
♦ Ovaj veliki virus može se naći samo pod vodom i ne predstavlja opasnost po ljude, a zahvaljujući njegovoj veličini može se videti i najosnovnijim mikroskopom.
♦ Prvo se za njega verovalo da je bakterija, pošto je virus izuzetno velik i ne poseduje regularan oblik koji se povezuje s virusima.
♦ Naučnici još ne znaju kako je ova ćelijska forma postala virus, ali pretpostavljaju da je evoluirala kao odbrambena strategija.
VUČIĆ RAME UZ RAME SA SVETSKIM LIDERIMA: Predsednik na Samitu Evropske političke zajednice o ozbiljnim izazovima i sukobima sa kojima se suočava ceo svet (FOTO)