Nada Ako naše istraživanje potvrde rezultati drugih studija, postoji verovatnoća da će uz novu vrstu tretmana pacijentima s HIV biti omogućeno da imaju normalan životni vek
Ne propustite...Nova nada u po bedu…Sida se razvija uz pomoć bakterija u crevima!
sida-virus-hiv.jpg

SAN FRANCISKO/BEOGRAD - Mladi srpski naučnik koautor je revolucionarne studije koja bi mogla da pobedi sidu!
Ivan Vujković-Cvijin, srpski naučnik, deo je tima Univerziteta Kalifornija koji je povezao promene u bakterijskoj flori kod pacijenata zaraženih HIV s javljanjem opake bolesti - side, koju izaziva ovaj virus. Iako se studija pojavila nedavno, već je privukla pažnju mnogih naučnika, koji smatraju da bi njeni rezultati mogli biti odlučujući korak ka pobedi čovečanstva nad opakom bolešću.


Kurir je razgovarao sa Ivanom o rezultatima njegovog istraživanja.

♦ Poštovani gospodine Vujković-Cvijin, šta smatrate za najvažniji rezultat svog istraživanja o vezi između HIV i crevne flore?
- Pacijenti inficirani virusom HIV koji su pod terapijom često nastavljaju da imaju imunološke probleme i skraćeni životni vek, iz razloga koji su bili slabo proučeni. Naše istraživanje je pokazalo da mnogi pacijenti, i u slučaju kad je virus skoro potpuno odstranjen terapijom, imaju povećan broj bakterija u svojoj crevnoj flori, koje sprečavaju da se imunološki sistem oporavi.

♦ Na koji način HIV utiče na promenu bakterijske kulture u crevima?
- Definitivan odgovor zasad nemamo, ali znamo da većina imunoloških ćelija odgovornih za regulaciju crevne flore prestaje pravilno da funkcioniše u prisustvu HIV. Izgleda da promene u tim ćelijama, ili možda u samo nekim od njih, omogućavaju štetnim bakterijskim vrstama da se razmnožavaju.

♦ Da li je devastacija crevne flore ekskluzivan način prelaska u fazu bolesti?
- Vrlo je mala verovatnoća da je to jedini način, pošto je dobro poznato da sam virus izaziva zapaljenja i imunološke probleme. Devastacija crevne flore, međutim, može biti značajan faktor koji doprinosi tome da se nakon zaraze sida brzo razvije. Naše istraživanje pokazuje da štetne bakterije mogu prouzrokovati imunološke probleme čak i kod ljudi koji su pod terapijom i imaju nemerljivo malo prisustvo virusa u krvi.

♦ Da li je moguće sprečiti pojavu side kod zaraženih HIV ukoliko se crevna flora održi u normalnom stanju?
- Zasad se još ne zna da li je to moguće. Naše istraživanje preliminarno pokazuje da izvesne vrste bakterija mogu da izazovu štetu. Predstoje nam opsežna eksperimentalna istraživanja koja treba da potvrde dosadašnje nalaze i pruže odgovor na to pitanje.

♦ Postoji li utvrđena veza između povećanja broja patogenih bakterija i smanjenja broja T-limfocita?
- Uništavanje T-ćelija tipično se događa u kasnijim fazama bolesti, kad je imunološki sistem već ozbiljno oštećen. Trenutno vlada mišljenje da zapaljenje organa prouzrokuje najveću štetu, a ne direktno uništavanje T-ćelija od strane virusa. Ono što smo mi utvrdili, jeste da prisustvo bakterija ima jaku korelaciju s pojavom zapaljenja i da znatno može doprineti razvoju zapaljenja.

♦ Vaš pristup izučavanju veze između HIV i bakterija u crevima je, ako se ne varam, novina u nauci? Da li je ranije bilo pokušaja da se ovako nešto utvrdi?
- Dosadašnje studije su delimično nagovestile da se ovo dešava, ali te studije su proučavale samo mali broj bakterija koje pripadaju vrlo malom broju vrsta. Napredak tehnologije omogućio nam je da uzmemo u obzir više od 60.000 vrsta bakterija u crevima. Novi metodi, zasnovani na genetskim informacijama, omogućili su nam da otkrijemo direktnu vezu između bakterija u crevima i razvoja bolesti nakon infekcije HIV.

♦ Koji je realan klinički domet vašeg istraživanja, u najboljem slučaju? Šta vam govori instinkt?
- Ako naše istraživanje potvrde rezultati drugih studija u budućnosti, postoji verovatnoća da će se tretman retrovirusnim lekovima pojačati probiotičkim, antibiotičkim i prebiotičnim pristupom. To bi pacijentima s HIV omogućilo da imaju potpuno normalan životni vek.

Nauka još nije uspela da napravi nešto bolje od srpskog bureka!

♦ Kako ste došli do San Franciska? Koji je vas životni put, ukratko, i koja je veza sa Srbijom?
- Rođen sam u Beogradu. Moja porodica se preselila u Kaliforniju u vreme kad sam polazio u osnovnu školu. Diplomirao sam molekularnu biologiju na Univerzitetu Kalifornije u Santa Barbari, a 2010. godine upisao sam postdiplomske studije u San Francisku. Moja doktorska teza proučava vezu između crevne flore i imunološkog sistema. Održavam vezu s domovinom i dolazim u Srbiju svake godine, uglavnom da posetim rodbinu i prijatelje, i da usput zadovoljim svoju potrebu za dobrim srpskim burekom. Koliko je meni poznato, pored svih dostignuća moderne nauke u svetu, još niko nije uspeo da napravi burek kakav se pravi u Srbiji.

Ulažite u nauku

♦ Koji je vaš savet srpskim političarima, treba li ulagati u nauku?
- Ulaganje u nauku bez sumnje je preduslov ekonomskog razvoja. Istraživanja u oblastima kao što su poljoprivreda, energetika, medicina i farmacija, usmerena u pravcu specifičnih potreba zemlje, mogla bi znatno doprineti brzom razvoju Srbije. Takođe, ulaganje u obrazovanje nove generacije vodećih stručnjaka je neophodno da bi se obezbedila stabilna ekonomska budućnost.