Stručnjaci razvijaju programe veštačke inteligencije na kvantnim računarima, koji će premašiti mogućnosti računara ili ljudi

BOSTON - Prošlo je doba ljudi, dolazi doba kvantnih kompjutera!
Računari budućnosti, zasnovani na kvantnoj tehnologiji, imaće uskoro potencijal da veštačku inteligenciju odvedu iza granice ljudskog saznanja, tvrde naučnici. Ove mašine koje informacije skladište u nedefinisanim kvantnim stanjima, koja istovremeno mogu biti i jedinica i nula, imaće uskoro sposobnost da rešavaju složene probleme iza domašaja klasičnih kompjutera.

Mašinsko učenje

Algoritmi koji su dosad razvijeni za kvantne kompjutere bili su uglavnom fokusirani na probleme kao što su razbijanje lozinki ili pretrage listi - zadatke za koje je uglavnom potrebna velika brzina, ali ne mnogo „inteligencije“. Ali ovo se promenilo: istraživači s Instituta za tehnologiju Masačusets (MIT), sa Setom Lojdom na čelu, razvio je kvantnu verziju programa za „mašinsko učenje“.

Ovaj algoritam će, tvrde upućeni, sve promeniti. Ova verzija veštačke inteligencije omogućava programima da uče iz prošlog iskustva kako bi postali progresivno bolji u pronalaženju obrazaca među podacima. Mašinsko učenje, doduše ne sa kvantnim „pogonom“, već je popularno u internet aplikacijama kao što su imejl-filteri i predlozi za onlajn-kupovinu. Tim MIT pokušaće da iskoristi svu moć kvantnih mašina i da je uveže s ovim programima kako bi dobio, svi očekuju, dosad neviđene rezultate.

U srcu ove šeme je jednostavni algoritam koji su Lojd i kolege razvili 2009. kao način za brzo rešavanje sistema linearnih jednačina, od kojih je svaka matematički iskaz, kao što je x + y = 4. Konvencionalni kompjuteri dolaze do rešenja upornim „žvakanjem“ brojeva, koje postaje užasno teško kad broj podataka i jednačina poraste. Kvantni kompjuter, međutim, može da „prevari“ ovaj sistem, tako što kompresuje informacije ili bira odlike „izvučene“ iz podataka i mapirane na kvantnim bitovima (kubitovi).

Proces učenja kod kvantnih mašina koristi rezultate ovih algebarskih manipulacija deleći podatke u grupe i tražeći šablone među njima. Na ovaj način se s relativno malim brojem kubita može manipulisati ogromnim količinama informacija.

Ubrzan napredak

- Mogli bismo da mapiramo ceo univerzum - sve informacije koje su postojale posle Velikog praska - na samo 300 kubita - kaže Lojd.
Ovakve kvantne tehnike veštačke inteligencije mogle bi veoma skoro dramatično da ubrzaju zadatke kao što su prepoznavanje likova ili automatsko upravljanje automobilima.

Kubiti, ključ za budućnost

Klasični kompjuteri sve operacije rešavaju pomoću bitova, koji mogu da imaju vrednost 0 ili 1, dok kvantni kompjuteri koriste adijabatsko kvantno računanje i umesto bitova koriste takozvane kubitove (kvantni bitovi), koji mogu istovremeno da imaju vrednost i 0 i 1, što im omogućava daleko veću brzinu računanja.