Intervju, dr Majkl Hohensi: Naučnici ispituju Ajnštajnovu teoriju
EKSKLUZIVNO FIZIČAR: Tražimo elektron brži i od svetlosti
Otkriće da nešto može biti toliko brzo moglo bi da promeni osnovne koncepte nauke, što bi bilo veoma uzbudljivo, kaže za Kurir dr Majkl Hohensi s Univerziteta Kalifornije
BEOGRAD/BERKLI - Ajnštajnove teze opet pod lupom.
Tvrdnja Alberta Ajnštajna da ništa nije brže od svetlosti izdržala je mnoge testove u poslednjih 100 godina, ali to nije sprečilo tim naučnika s univerziteta Kalifornija u Berkliju da eksperimentima ponovo pokušaju da utvrde da li neke čestice mogu da prekrše to pravilo.
- Ne tražimo mi dokaze da je Ajnštajn pogrešio. Samo pokušavamo da nađemo eksperimentalni dokaz za nešto što još ne razumemo dovoljno. Čak i ako otkrijemo da neki elektroni mogu da budu brži od svetlosti, to ne znači da je Ajnštajn pogrešio, već da mu je teorija bila nepotpuna, baš kao što je Ajnštajn dokazao da Njutnovi zakoni nisu potpuni - kaže u intervjuu za Kurir dr Majkl Hohensi s Univerziteta Kalifornije.
Ajnštajnova teorija o najvećoj brzini izdržala je mnoge testove. Šta ćete vi da uradite drugačije u odnosu na druge naučnike?
- Naš eksperiment proverava da li je ograničavajuća brzina elektrona različita u različitim pravcima i kakav je njen odnos u poređenju s brzinom svetlosti. Imajući u vidu rezultat našeg poslednjeg eksperimenta i sličnih eksperimenata istraživača širom sveta, možemo da očekujemo da je maksimalna brzina elektrona jednaka u svim pravcima do skoro 17 decimala. Želimo da poboljšamo naš eksperiment jer ne znamo da li je situacija ista na 18, 19 ili 20 decimala.
U eksperimentu koristite retki element disprozijum. Zašto mislite da on može pomoći da dobijete drugačije rezultate?
- Retki elementi, u stvari, nisu toliko retki. Oni samo ne formiraju koncentrisane zalihe kao neki drugi elementi. Koristimo disprozijum jer je, u suštini, veoma koristan kao svojevrsna skela pomoću koje manipulišemo elektronima. Poseduje dva različita rasporeda elektrona koji su slični po ukupnoj energiji, ali veoma različiti kad je reč o prosečnim brzinama elektrona. Ova karakteristika olakšava naš zadatak da tragamo za različitim količinama energije koja je potrebna da se promeni brzina elektrona i koja pojačava efekte tih razlika, ako one postoje.
Koliko testova ste imali dosad i koliko ste još puta spremni da ispitujete da li je Ajnštajn bio u pravu?
- Ovo je bio prvi put da smo koristili disprozijumsku spektroskopiju da ispitamo devijacije u brzini elektrona u odnosu na brzinu svetlosti. Drugi naučnici su izveli različite eksperimente koji su imali sličan cilj, ali je njihova oprema bila manje precizna od naše. U suštini, spremni smo da nastavimo da izvodimo testova ako nam svaki test bude osetljiviji nego prethodni. I to sve dok ne otkrijemo nešto novo ili stignemo do granica naše eksperimentalne tehnike. Fizičari uvek žele da izvode eksperimente koji bi mogli da nam pokažu nešto novo. U praksi postoje finansijska ograničenja, ali, srećom, naši eksperimenti su prilično jeftini.
Koliko bi otkriće da brzina svetlosti nije najveća moguća brzina promenilo naše shvatanje nauke?
- Mislim da ne mogu definitivno da odgovorim na to pitanje. Ako nađemo dokaze da elektroni mogu biti brži od svetlosti, to bi bilo veoma uzbudljivo. Takvo otkriće moglo bi da promeni neke osnovne koncepte u zavisnosti od toga šta je uzrok dostizanja te brzine. U svakom slučaju, otkriće bi bilo izvanredno.
Tvrdnja Alberta Ajnštajna da ništa nije brže od svetlosti izdržala je mnoge testove u poslednjih 100 godina, ali to nije sprečilo tim naučnika s univerziteta Kalifornija u Berkliju da eksperimentima ponovo pokušaju da utvrde da li neke čestice mogu da prekrše to pravilo.
- Ne tražimo mi dokaze da je Ajnštajn pogrešio. Samo pokušavamo da nađemo eksperimentalni dokaz za nešto što još ne razumemo dovoljno. Čak i ako otkrijemo da neki elektroni mogu da budu brži od svetlosti, to ne znači da je Ajnštajn pogrešio, već da mu je teorija bila nepotpuna, baš kao što je Ajnštajn dokazao da Njutnovi zakoni nisu potpuni - kaže u intervjuu za Kurir dr Majkl Hohensi s Univerziteta Kalifornije.
Ajnštajnova teorija o najvećoj brzini izdržala je mnoge testove. Šta ćete vi da uradite drugačije u odnosu na druge naučnike?
- Naš eksperiment proverava da li je ograničavajuća brzina elektrona različita u različitim pravcima i kakav je njen odnos u poređenju s brzinom svetlosti. Imajući u vidu rezultat našeg poslednjeg eksperimenta i sličnih eksperimenata istraživača širom sveta, možemo da očekujemo da je maksimalna brzina elektrona jednaka u svim pravcima do skoro 17 decimala. Želimo da poboljšamo naš eksperiment jer ne znamo da li je situacija ista na 18, 19 ili 20 decimala.
U eksperimentu koristite retki element disprozijum. Zašto mislite da on može pomoći da dobijete drugačije rezultate?
- Retki elementi, u stvari, nisu toliko retki. Oni samo ne formiraju koncentrisane zalihe kao neki drugi elementi. Koristimo disprozijum jer je, u suštini, veoma koristan kao svojevrsna skela pomoću koje manipulišemo elektronima. Poseduje dva različita rasporeda elektrona koji su slični po ukupnoj energiji, ali veoma različiti kad je reč o prosečnim brzinama elektrona. Ova karakteristika olakšava naš zadatak da tragamo za različitim količinama energije koja je potrebna da se promeni brzina elektrona i koja pojačava efekte tih razlika, ako one postoje.
Koliko testova ste imali dosad i koliko ste još puta spremni da ispitujete da li je Ajnštajn bio u pravu?
- Ovo je bio prvi put da smo koristili disprozijumsku spektroskopiju da ispitamo devijacije u brzini elektrona u odnosu na brzinu svetlosti. Drugi naučnici su izveli različite eksperimente koji su imali sličan cilj, ali je njihova oprema bila manje precizna od naše. U suštini, spremni smo da nastavimo da izvodimo testova ako nam svaki test bude osetljiviji nego prethodni. I to sve dok ne otkrijemo nešto novo ili stignemo do granica naše eksperimentalne tehnike. Fizičari uvek žele da izvode eksperimente koji bi mogli da nam pokažu nešto novo. U praksi postoje finansijska ograničenja, ali, srećom, naši eksperimenti su prilično jeftini.
Koliko bi otkriće da brzina svetlosti nije najveća moguća brzina promenilo naše shvatanje nauke?
- Mislim da ne mogu definitivno da odgovorim na to pitanje. Ako nađemo dokaze da elektroni mogu biti brži od svetlosti, to bi bilo veoma uzbudljivo. Takvo otkriće moglo bi da promeni neke osnovne koncepte u zavisnosti od toga šta je uzrok dostizanja te brzine. U svakom slučaju, otkriće bi bilo izvanredno.
Različit pristup
Evropski naučnici su ispitivali brzinu neutrina, ali su njihovi rezultati zasad pokazali da ništa nije brže od svetlosti. Koja je razlika između njihovog i vašeg pristupa?
- Oni su merili koliko vremena je potrebno neutrinima da pređu određeno rastojanje i to poredili s brzinom svetlosti. Naš eksperiment meri razliku u količini energije potrebnoj da se promeni brzina elektrona uz fiksno uvećanje u odnosu na to u kom pravcu se elektron kreće. Osim toga, pristup evropskih naučnika bio je manje precizan nego naš.
"S PREDSTAVNICIMA KOMPANIJE ZIĐIN O DALJOJ SARADNJI" Vučić posle sastanka: Posebno smo se osvrnuli na ekonomski značaj projekata i otvaranje novih radnih mesta