VEŠTAČKO MESO: Prvi hamburger iz laboratorije ima isti ukus kao pravi!
Naučnici su juče u Londonu prvi put javnosti predstaviti hamburger od govedine koji je proizveden u laboratoriji, a dvoje dobrovoljaca su ga i pojeli pred kamerama i uverili se da ima ukus pravog mesa. Pravljenje burgera teškog 142 grama koštalo je neverovatnih 250.000 evra.
Nije tako sočno
Meso koje je ekipa holandskih naučnika sa univerziteta u Mastrihtu, s profesorom Markom Postom na čelu, uzgojila u laboratoriji pomešano je sa solju, jajetom u prahu i prezlama kako bi se poboljšao ukus, a boja mesa je dobijena pomoću soka cvekle i šafrana. Tako spremljeno meso pred kamerama je u tiganju ispržio kuvar Ričard Makgauan iz Kornvola, a zatim su ga probali kritičari hrane Hani Ruecler iz Austrije i Džoš Šonvald iz Amerike.
- Očekivala sam da će biti mekaniji. Ukus je pun, vrlo je blizu ukusu mesa, ali nije toliko sočno. Fali mu malo soli i bibera - izjavila je Rueclerova nakon što je probala hamburger i dodala da ona to zove hamburgerom, jer se ne raspada. Dok je Rueclerova bila zadovoljna što hamburger nije mastan, Šonvaldu je upravo to zafalilo.
- Ukus u ustima je zaista kao meso. Nedostaje mi masnoća, malo je mršav, ali generalno, to je hamburger - rekao je Šonvald kad je okusio burger iz laboratorije i dodao da bi ga on samo drugačije začinio.
Zadovoljan je bio i „otac hamburgera iz laboratorije“, profesor Mark Post. On je izjavio da je jučerašnja degustacija veoma dobar početak, ali da će čovečanstvo verovatno malo duže čekati dok meso iz laboratorije ne uđe u široku upotrebu.
Iz ćelija mišića krave
- Njegova proizvodnja sada je skupa, ali kako budu rasle proizvedene količine, tako će cena padati, te bi meso iz laboratorije u supermarketima moglo da se nađe za 10 do 20 godina - naveo je Post, koji je projekat započeo kako bi smanjio glad u svetu.
Inače, ekipi holandskih naučnika trebalo je šest nedelja da naprave prvi hamburger iz laboratorije. On je proizveden iz ćelija mišića uzetih iz žive krave. Te ćelije od organski uzgojene krave stavljene su u hranljivi rastvor kako bi bilo stvoreno mišićno tkivo.
Ono je zatim preraslo u mesna vlakna, a da bi bio proizveden prvi hamburger, bilo je potrebno 20.000 takvih vlakana. Prema gruboj računici, uzgajanjem mesa u laboratoriji smanjila bi se zavisnost od zemlje i vode za 90 odsto, a potrošnja struje za 70 odsto u odnosu na trenutno stanje.
Sergej Brin dao pare za projekat
Misteriozni finansijer projekta sintetičkog hamburgera je Sergej Brin, suosnivač „Gugla“. On je jedan od najbogatijih ljudi na planeti i poznat je po tome što podržava napredne projekte, koji izgledaju kao iz SF filmova.
NA ISTOM ZADATKU Vučić ih uċutkao rezultatima, pa potegli ljubitelje stranih para CRTU da vređa! Vlast nazvali ološem i udaraju najniže - NA PREDSEDNIKOVOG SINA