Zastrašujuće prognoze nivo globalnog zagrevanja veći je nego ikad u istoriji, pa je zato neophodno predvideti kako će biološki sistemi odgovoriti na to

BEOGRAD/FROSTBURG - Vreme je da zaustavimo promene klime.
Klimatske promene uvek su se događale u istoriji planete Zemlje, ali sadašnji nivo globalnog zagrevanja znatno je prevazišao svaku promenu koja se dogodila u poslednjih 10.000 godina. Da bi saznali kako klima utiče na odnose između biljaka i životinja, istraživači sa Univerziteta Merilenda okrenuli su se prošlosti.

- Postoji mnogo načina na koji ekolozi mogu da predvide kako će biološki sistemi odgovoriti na buduće klimatske promene. Nijedan od njih nije savršen i većina je zasnovana na tome šta mi mislimo kako prirodni sistemi reaguju. Jedan od najvećih izazova jeste shvatanje toga kako promene klime menjaju odnose između biljnih i životinjskih vrsta, a to i jeste glavna tema naše studije - kaže u intervjuu za Kurir Met Ficpatrik, profesor na Univerzitetu Merilenda.

Kako nam znanja o prošlosti mogu pomoći u tim predviđanjima?
- Veliki izazov u predviđanju budućnosti jeste potvrđivanje modela. U suštini, to je pitanje: da li dovoljno razumemo sve što se dešava da bismo napravili tačna predviđanja? Nemoguće je odgovoriti na ovo pitanje jer se budućnost još nije desila. Međutim, ispitujući prošlost, imamo jedinstvenu priliku da shvatimo kako prirodni sistemi odgovaraju na prirodne promene. Možemo ne samo da vidimo kako su prirodni sistemi reagovali na prošle klimatske promene već u nekim slučajevima možemo da ispitamo da li naši modeli tačno predviđaju promene koje smo zabeležili u prošlosti. Ako su modeli dobri, to nam daje malo više samopouzdanja jer smo neke stvari bar delimično shvatili.

Zašto je predviđanje promena u odnosima između vrsta važno?
- Ekolozi znaju da je interakcija između organizama, na primer, između pčela i cveća koje oprašuju, podjednako važna kao interakcija između organizama i njihovog fizičkog okruženja, na primer, biljaka i klime. Takođe znamo da klimatske promene menjaju biotske interakcije na vrlo složen način. Zato, ako njih ne uklopimo u predviđanja promena u budućnosti, nedostaje nam veliki deo slagalice.

Šta mislite, koje će se važne promene prve dogoditi?
- U bliskoj budućnosti uništenje okruženja, na primer, šuma zbog poljoprivrede ili biogoriva, veća je pretnja po prirodni sistem nego klimatske promene. Iz perspektive klimatskih promena, suša je najveća skorija opasnost.

Kako će to uticati na ljude?
- Kao i svim drugim organizmima, i ljudima su neophodni voda i hrana za preživljavanje. Svaka promena klime koja utiče na hranu i vodu utiče i na ljude.

Da li možemo uraditi nešto da zaustavimo ili usporimo klimatske promene?
- O svim rešenjima za klimatske promene mnogo je lakše pričati nego nešto uraditi. Ipak, najbolja opcija je hitno smanjenje karbonskog otiska, to jest uticaja ljudi na zagađenje prirodnog okruženja.