Slušaj vest

Prevaranti sve češće koriste veštačku inteligenciju za generisanje velike količine sadržaja i automatizaciju prevara. FBI je u svom upozorenju naveo desetine načina na koje sajber kriminalci zloupotrebljavaju AI alate da bi prevare učinili efikasnijim.

shutterstock-1144681148.jpg
Shutterstock 

„Generativna veštačka inteligencija smanjuje vreme i trud koje kriminalci moraju da ulože da bi prevarili svoje mete“, kaže FBI. „Ovi alati pomažu u kreiranju sadržaja i mogu ispraviti ljudske greške koje bi inače mogle poslužiti kao znaci upozorenja na prevaru.“

Upotreba sadržaja generisanog veštakom integracijom nije sama po sebi nezakonita. Problem je kada se takav sadržaj koristi za prevare, iznudu i druga krivična dela.

FBI veruje da bi neki primeri upotrebe veštačke inteligencije u sajber kriminalu mogli da pomognu u prepoznavanju prevara.

shutterstock-fbi.jpg
Shutterstock 

Primera radi, prevaranti često koriste tekst generisan veštačkom inteligencijom za društveni inženjering, phishing, ljubavne prevare, investicione prevare i druge šeme. Generisani tekst može da se koristi u situacijama kao što su prevare u kojima se koristi veliki broj fiktivnih profila na društvenim mrežama pomoću kojih prevaranti varaju žrtve da pošalju novac.

Takođe, AI se koristi za generisanje brzih odgovora koji omogućavaju prevarantima da dopru do šire publike sa uverljivim porukama i sadržajem. AI omogućava solidan prevod, smanjujući broj gramatičkih i pravopisnih grešaka, što je važno kada napadačima jezik žrtava nije maternji. AI se koristi i za generisanje teksta na lažnim veb sajtovima koji se koriste za prevare sa ulaganjem u kriptovalute i druge investicione šeme. AI čet-botovi se zloupotrebljavaju i na lažnim veb sajtovima koji podstiču žrtve da kliknu na zlonamerne linkove.

shutterstock_2498421665.jpg
Shutterstock 

Kriminalci vrlo često koriste slike generisane veštačkom inteligencijom za fotografije profila na društvenim mrežama ili identifikacione dokumente. FBI upozorava da sajber kriminalci koriste slike generisane veštačkom inteligencijom za lažne profili na društvenim mrežama u društvenom inženjeringu, phishingu, ljubavnim šemama i investicionim prevarama.

Ovako generisane slike koriste se i za lažne identifikacione dokumente, kao što su lažne vozačke dozvole ili službene legitimacije (policije, vlade ili banke). Pored toga, prevarantima su fotografije potrebne i da bi žrtve u privatnoj komunikaciji uverili da razgovaraju sa stvarnom osobom.

shutterstock-2459709149.jpg
Shutterstock 

AI generiše i slike poznatih ličnosti koje prevaranti koriste za promociju proizvoda koji nisu originali ili prevare u kojima žrtve treba ubediti da kupe proizvod koji im nikada neće biti isporučen. Prevaranti koriste AI i za generisanje fotografija prirodnih katastrofa ili globalnih sukoba za privlačenje donacija za lažne dobrotvorne organizacije, za generisanje slika koje se koriste u šemama manipulacije tržištem i pornografskih fotografija žrtve u šemama seksualne iznude.

AI se u sajber kriminalu koristi i za generisanje zvuka. U slučajevima koje je primetio FBI, AI je korišćena za generisanje kratkih audio snimaka sa glasom osobe koji imitira bliskog rođaka žrtve u kriznoj situaciji, koji traži hitnu finansijsku pomoć. Primećeno je i da sajber kriminalci dobijaju pristup bankovnim računima koristeći audio snimke koje generiše veštačka inteligencija.

shutterstock_sajber napad (5).jpg
Shutterstock 

FBI upozorava da sajber lopovi takođe koriste veštačku inteligenciju za generisanje uverljivih videa za video pozive sa navodnim rukovodiocima kompanije, predstavnicima organa za sprovođenje zakona ili nekim drugim ličnostima. Ovo rade da bi dokazali da je online kontakt „prava osoba“, ali i za promotivne materijale za investicione prevare.

S obzirom da postaje sve teže da se prepozna lažni sadržaj generisan veštačkom inteligencijom, FBI je dao nekoliko saveta o tome kako da se zaštitite.

0804shutterstock-669226057.jpg
Shutterstock 

Jedan od načina je „tajna reč ili rečenica“ koju znate samo vi i članovi vaše porodice, koja služi kao lozinka za prepoznavanje. Generisane slike ili video snimci često imaju suptilne nesavršenosti, kao što su iskrivljene ruke ili noge, nerealni zubi ili oči, nejasna ili nepravilna lica, nerealne dodatke kao što su naočare ili nakit, nelogične senke, vodene žigove, povećano vreme kašnjenja u podudaranju glasa i pokreta.

Od pomoći je da ograničite online sadržaj koji sadrži vašu sliku i glas, da vam nalozi na društvenim mrežama budu privatni i ograničite pratioce samo na ljude koje poznajete.

shutterstock_mreže.jpg
Shutterstock 

„Nikada ne delite osetljive informacije sa ljudima koje ste upoznali samo na internetu ili preko telefona“, rekao je FBI. „Ne šaljite novac, poklon kartice, kriptovalute ili drugu imovinu ljudima koje ne poznajete ili ste upoznali samo na internetu ili preko telefona.“

Izvor: Informacija/Kurir/Darko Mulic