Evropska unija pokreće istragu protiv Google-a i Mete: Ko štiti decu na ovim platformama?
Meta (Facebook) se bori s ozbiljnim pitanjima o bezbednosti dece na svojim platformama.
Evropska komisija proučava niz oglašivačkih kampanja kojima se Instagram promovisao tinejdžerima na YouTube-u, pa je tako Google zaobišao sopstvenu politiku oglašavanja usmerenu ka maloletnicima…
Istraga EU komisije, koja nosi interni kodni naziv “Tangerine Owl”, fokusirana je na način na koji su Google-ovi zaposleni navodno savetovali Meti kako da zaobiđe Google-ova pravila oglašavanja usmerena ka maloletnicima.
Nedavno su zvaničnici Evropske komisije zatražili od Alphabeta, Google-ove matične kompanije, da dostavi opsežne podatke, uključujući prezentacije, internu komunikaciju i elektronsku poštu u vezi s tim oglašivačkim kampanjama.
“Nepoznata” ciljana grupa
Istraga je otkrila da je kampanja ciljala korisnike kategorisane kao “nepoznati”, grupu koju pretežno čine osobe mlađe od 18 godina. Uprkos Google-ovoj zabrani personalizacije oglasa za tinejdžere, partnerstvo je omogućilo ciljano oglašavanje namenjeno ovom uzrastu.
Inicijativa je prvo pokrenuta kao pilot projekat kroz Spark Foundry, podružnicu francuske oglašivačke kompanije Publicis u Kanadi. Kampanja je zatim početkom ove godine proširena na SAD, s planovima za globalno lansiranje i proširenje na druge Meta aplikacije, uključujući Facebook. Međutim, nakon pisanja Financial Timesa projekt je otkazan.
Nakon istrage FT-a u avgustu, Google se naglo povukao. Kompanija je zabranila demografsko ciljanje “nepoznate” grupe korisnika, počela je da istražuje odgovornosti unutar kompanije u vezi s oglašavanjem i organizovala je virtuelne sastanke za oglašivačke timove kako bi raspravljali o pravilima oglašavanja.
Google i Meta – sve veći regulatorni problemi
Meta (Facebook) se bori s ozbiljnim pitanjima o bezbednosti dece na svojim platformama, što je kulminiralo pojavljivanjem Marka Zakerberga pred američkim Kongresom u januaru 2024. godine, gde se lično izvinio porodicama čija su deca postala žrtve zlostavljanja na društvenim mrežama njegove kompanije.
Istovremeno, Google (Alphabet) vodi bitku na nekoliko pravnih frontova, a već je izgubio dve značajne antimonopolske tužbe u vezi sa njihovom prodavnicom aplikacija i sistemom pretraživanja. Situacija za Google postaje još složenija jer američko Ministarstvo pravosuđa traži radikalne mere – žele da ih prisile na prodaju Chrome veb pregledača i deljenje više podataka o korisničkom pretraživanju i oglašavanju, sve s ciljem razbijanja njihovog nezakonitog monopola.
Treći veliki pravni problem za Google odnosi se na njihov sistem digitalnog oglašavanja, koji kontroliše automatsko tržište za kupovinu, prodaju i postavljanje video i slikovnih oglasa na Internetu.
Nakon što je sud u Virdžiniji saslušao završne argumente u ovom predmetu, očekuje se da će sudijaa doneti presudu do kraja 2024. godine, što bi moglo da ima dalekosežne posledice za budućnost digitalnog oglašavanja.
Izvor: Objektiv/Kurir/DarkoMulic
PREDSEDNIK VUČIĆ RAZGOVARAO SA ANTONIOM KOŠTOM: Zahvalnost na podršci evropskom putu Srbije, tema bilo i otvaranje Klastera 3