Austrijski naučnici iskoristili matične ćelije da bi napravili minijaturni mozak, koji koriste kako bi otkrili lekove za šizofreniju i autizam

BEČ - Još malo pa će mozgove uzgajati u laboratoriji.
Pomoću matičnih ćelija naučnici su uspeli da uzgoje „mozak u boci“ i veruju da će im on pomoći u lečenju neuroloških i psihičkih bolesti.

Novo oruđe

Cerebralni organoidi, kako su nazvane ove strukture, široki su tri do četiri milimetra i imaju strukturu sličnu nerazvijenom ljudskom mozgu. Ipak, naučnici insistiraju da su još daleko od stvaranja veštačkog mozga u laboratoriji, pa čak i od uzgoja delova mozga. Cilj ovog eksperimenta je proizvodnja biološkog oruđa koje će pomoći naučnicima da bolje razumeju bolesti mozga i testiraju nove lekove.

Profesor Jurgen Noblih iz Instituta za molekularnu biotehnologiju u Beču dobio je indukovane višepotentne matične ćelije (iPSC) od vezivnog tkiva pacijenta s mikrocefalijom. Ovo je redak ali razarajuć genetski poremećaj, zbog kojeg je veličina mozga dramatično manja, što dovodi do brojnih mentalnih poremećaja. Ovu bolest je, kao i mnoge neurološke poremećaje, teško proučavati na laboratorijskim miševima jer nemaju podjednako kompleksan mozak kao ljudi.

- Ćelije uzete od pacijenata pretvorili smo u primitivne ćelije nazvane iPSC i onda ih iskoristili da napravimo cerebralni organoid i uporedimo ih sa onima zdravih pacijenata. U suštini, želimo da ih koristimo i da ispitamo mnogo češće poremećaje poput šizofrenije ili autizma, jer je već dokazano da do njih dolazi zbog defekta tokom razvoja mozga. Zadovoljni smo jer verujemo da ćemo moći da napravimo modele za te defekte - kaže Noblih.

On dodaje da je, zahvaljujući minijaturnim mozgovima, moguće ispitati i lekove bez korišćenja životinja, koje bi možda na njih drugačije reagovale.
Doktor Oliver Brustle, neuropatolog i stručnjak za matične ćelije sa Univerziteta Bon u Nemačkoj, ispitao je rezultate studije i rekao da je izvanredna.

- Ćelije su formirale različite delove sposobne da utiču jedan na drugi i pokazale su organizaciju sličnu onoj viđenoj u ranim stupnjevima razvoja ljudskog mozga. Ovo nisu laboratorijski predmeti već oruđe koje omogućava naučnicima da ispitaju razvoj mozga i razvoj moždanih poremećaja - rekao je on.

Velike sličnosti

Neuronaučnik profesor Pol Metjuz sa Imperijal koledža u Londonu rekao je da je ovo novo moćno oruđe u pokušaju shvatanja najvećih mentalnih poremećaja i otkrivanju leka.
- Lek je još daleko, ali ovo je važno istraživanje i veliki korak napred - rekao je on.
Dr Zamil Kader sa Oksforda kaže da je istraživanje izvanredno.
- Struktura je još daleko od pravog mozga jer, između ostalog, nema čak ni snabdevanje krvlju, ali može pomoći u istraživanjima. Posebno zato što su sličnosti s nekim funkcijama ljudskog mozga neverovatne - rekao je on.

Zašto praviti svesno biće u laboratoriji?

Neki naučnici protive se ovakvom načinu ispitivanja. Dr Martin Kout sa Univerziteta u Plimutu zapitao se zašto bi iko želeo da stvori „pravi ljudski mozak“.
- Ljudski mozak koji je funkcionalan imao bi svest, nade, snove, osećao bol, ali i postavio pitanje zašto radimo sve to. Nešto što je i jednostavnije od mozga moglo bi da bude prikačeno na oči, uši i ruke i naučeno da nešto radi, a ovo je korak ka tome - rekao je on.